.png)
Svemu se kraj približi
1. Petrova 4:1–19 · Matt Miller · Balkanska baptistička crkva, Novi Sad
🎧 Kada ovaj post dobije 5 ❤️, snimićemo ga i kao audio na srpskom.
Na krovu kovčega
Stojiš na krovu ogromnog broda.
Broda koji gradiš godinama. Zapravo, skoro ceo svoj život. Svaka daska, svaka greda, svaki klin postavljen je zato što ti je Bog tako rekao. Bog te je opomenuo za ono što se još nije videlo, i ti si Mu poverovao.
Sunce sija. Vazduh je topao. Ali daleko, na horizontu, nisko nad brdima, leži siva linija oblaka.
Ispod sebe čuješ mrmljanje. Prilaziš ivici i gledaš dole. Opet su tu: komšije, ljudi iz grada. Pokazuju prstom. Smeju se. Odmahuju glavom. Brod? Ovde? Gde nema ni mora? Neki od njih su nekada bili tvoji prijatelji.
A onda vidiš: ne pokazuju samo na tebe. Smeju se i tvojoj ženi. Ona ti je poverila da vodiš ovu porodicu, a sada nosi sramotu zajedno s tobom. Krivica ti pritiska srce.
Gledaš dole, kroz prozor. Eno je, sedi za stolom, a deca mirno umaču hleb u lonac supe. I sećaš se njihovih pitanja od jutros:
„Tata, zašto ne možemo da izađemo napolje i igramo se sa drugom decom? Zašto ne možemo da budemo kao svaka druga porodica? Tata… jesi li siguran da je Bog to rekao?“
Pitanja tvoje dece, tvojih komšija i tvojih starih prijatelja odzvanjaju ti u glavi. Okrećeš se i gledaš preko pramca. Oblaci su sada tamniji. U daljini sevne munja. Pa još jednom.
Svemu se kraj približi. Šta ću da radim sa ovim poslednjim danima?
„A svemu se kraj približi. Budite dakle mudri i trezni u molitvama.“
— 1. Petrova 4:7
Tu nas nalazi Prva Petrova poslanica, četvrta glava. Petar je pisao običnim hrišćanima rasejanim po Maloj Aziji, ljudima koji su ostavili stari život da bi išli za Hristom i kojima su se zbog toga smejali. Oni su znali kako je stajati na tom krovu.
Petar im ne kaže da paniče, niti da sednu na brdo i čekaju. On ih vodi oko celog kovčega: gomila napolju, porodica unutra i oluja iznad. A ispod svega stoji jedno pitanje koje vredi postaviti pre nego što počnemo. Kada bi svet pogledao u naš kovčeg, da li bi poželeo da uđe?
Hristos je naš kovčeg
Prošle nedelje, na kraju treće glave, Petar nas je vratio u Nojeve dane, kada je Bog čekao trpeljivo „kad se građaše kovčeg, u kome se malo, to jest osam duša, sačuva“ (3:20). Nije voda spasla Noja. Spasao ga je kovčeg. A Hristos je naš kovčeg: On je „za grehe naše postradao, pravednik za nepravedne, da nas privede k Bogu“ (3:18).
Zato četvrta glava počinje rečima „Kad dakle…“ Pošto je Hristos to učinio za nas, evo kako žive ljudi koji su sigurni u kovčegu dok čekaju kišu.
Gde se uklapa 1. Petrova 4?
Petar piše „došljacima rasejanim“ (1:1) koji stradaju zbog svoje vere. Prva glava im daje „živu nadu“. Druga ih čini „živim kamenjem“ i poziva ih da idu Hristovim stopama. Treća unosi te stope u dom i u neprijateljski svet, i završava se Nojem.
Četvrta glava sve to dovodi do vrhunca: „svemu se kraj približi“. Peta će završiti pastirima stada i lavom koji riče. Kroz celu poslanicu ide ista nit: stradanje sada, slava posle.
Gomila napolju
Gomila nije otišla. Dan za danom su se vraćali, a šale su bivale sve oštrije. Noje je mogao da siđe, slegne ramenima i kaže: „U pravu ste. Ne znam šta mi je bilo.“ Smeh bi prestao još tog popodneva.
Nije to uradio. A Petar nam kaže zašto vernik može da ostane na krovu.
Odluči pre nego što počnu da se smeju
„Kad dakle Hristos postrada za nas telom, i vi se tom mišlju naoružajte; jer koji postrada telom, prestaje od greha.“
— 1. Petrova 4:1
Naoružati se je vojnička reč. Vojnik oblači oklop pre nego što krene u bitku, a ne kada ga pogodi prva strela. Petar kaže da je oklop koji je hrišćaninu najpotrebniji – um koji je već doneo odluku. Hristos je imao takav um: On je „krenuo pravo u Jerusalim“ (Luka 9:51), znajući tačno šta Ga tamo čeka.
Kada unapred odlučiš da je bolje da stradaš zato što činiš dobro nego da grešiš da bi te prihvatili, nešto se slomi. Greh više nije gospodar koji izdaje naređenja. To Petar misli kada kaže da takav čovek „prestaje od greha“: ne da više nikada ne greši, nego da greh više nema vlast. Ostatak njegovog vremena pripada „volji Božijoj“, a ne „željama ljudskim“ (4:2).
I iskreno, zar nismo starom životu dali već dovoljno? „Jer je dosta što smo prošlo vreme života proveli po volji neznabožačkoj“, kaže Petar (4:3), i onda to imenuje: nečistota, pijanstvo, gozbe, idolopoklonstvo. Dosta je. Kao kada zatvoriš stari foto-album i vratiš ga na policu. Uzeo je mnogo, a nije dao ništa.
Oklop koji ti je najpotrebniji nije mač. To je um koji je odlučio pre nego što gomila počne da se smeje.
Zašto gomila to ne podnosi
Zamisli gomilu trkača koja juri ulicom u divljoj trci. Jedan trkač izađe iz trke i stane na trotoar. Niko mu ne aplaudira. Svi mu se rugaju: Šta ti je? Zašto više ne trčiš s nama?
Upravo to Petar opisuje: „Zato se oni i čude što vi ne trčite s njima u tu istu nečistotu bludnosti, i hule“ (4:4). Noje nikome nije činio zlo. Ali svaka daska koju je zakucao bila je tiha propoved ljudima koji su trčali na drugu stranu, i oni su to mrzeli.
Ko će se poslednji smejati
Gomila ima glasan glas, ali nema poslednju reč. Svaki od njih „daće odgovor Onome koji je gotov suditi živima i mrtvima“ (4:5). Gotov znači da je sudijska stolica već postavljena. Smeh ispred kovčega imao je svoj kraj. Sud nije.
Neki od onih koji su poverovali jevanđelju već su umrli, dodaje Petar, i ljudi su ih smatrali ludima. Ali oni „žive po Bogu duhom“ (4:6). Presuda sveta bila je pogrešna.
Da li je jevanđelje propovedano ljudima posle njihove smrti?
Ne. Petar govori o ljudima koji su čuli jevanđelje dok su živeli, a sada su umrli. Biblija ne daje drugu priliku posle smrti: „I kako je ljudima određeno jednom umreti, a potom sud“ (Jevrejima 9:27). Zato su otvorena vrata danas toliko važna.
ZASTANI I RAZMISLI Postoji li stari način života kome se vraćam jer ne želim da izgledam čudno? |
Život u kovčegu
Sada uđi unutra. Razmisli kakav je zaista bio život u kovčegu: osam ljudi i brod pun životinja, zatvoreni zajedno više od godinu dana. Ista lica svakog jutra. Iste male prostorije. Svaka umorna reč i svako loše raspoloženje – tu, za istim stolom.
Neki od najtežih ispita na kovčegu nisu dolazili od gomile napolju. Dolazili su od ljudi unutra. Petar to zna, pa se okreće od sveta ka crkvenoj porodici.
Oči na horizontu
Prvo: „budite dakle mudri i trezni u molitvama“ (4:7). Trezan znači bistre glave, nepijan od straha ili od vesti. Biti budan u molitvi znači ostati pažljiv da bi mogao da se moliš. To je Noje na krovu: oči na horizontu, kolena pred Bogom.
Saznanje da je kraj blizu nije tu da bi Božji narod paničio. Ono ga čini bistrim i molitvenim. Dok ova poruka izlazi, naša zemlja glasa. Kakav god bio ishod, prvi posao crkve nije da brine ili da se svađa. Prvi posao je da se moli „za careve i za sve koji su u vlasti, da tihi i mirni život poživimo“ (1. Timotiju 2:1–2).
Ljubav koja pokriva
„A najpre imajte neprestanu ljubav među sobom; jer ljubav pokriva mnoštvo greha.“
— 1. Petrova 4:8
Najpre. Ne posle nekih drugih stvari. Petar stavlja ljubav na vrh liste za ljude koji žive u poslednjim danima, jer bliski prostor otkriva sve. Neprestana ljubav je ljubav koja se ne kida, kao trkač koji se napreže do cilja. Takva ljubav ne vodi evidenciju. Ona prebaci ćebe preko bratovljeve greške umesto da je razglasi, baš kao što kažu Priče: „ljubav pokriva sve prestupe“ (10:12).
Seti se pitanja s kojim smo počeli. Svet posmatra kovčeg. Ako kroz zidove čuju svađu, zašto bi ikada poželeli da uđu?
Svet neće hteti da uđe u kovčeg u kome je porodica u ratu.
Da li ljubav „pokriva grehe“ tako da nam budu oprošteni?
Ne. Samo krv Hristova čisti od greha (1. Jovanova 1:7). Petar govori o tome kako se vernici odnose prema tuđim greškama: ljubav oprašta, ne vraća stare uvrede i ne raznosi ih okolo (Priče 17:9).
Nema putnika, svi su posada
Ljubav otvara vrata. „Budite gostoljubivi među sobom bez mrmljanja“ (4:9): ručak posle crkve, krevet za gosta, kafa sa nekim ko je usamljen – i sve to bez uzdaha.
I ljubav prionu na posao. „I služite se među sobom svaki onim darom koji je primio, kao dobri pristavi različne blagodati Božije“ (4:10). Svaki vernik je dobio nešto, a blagodat Božja je različna, mnogobojna. Kao svetlost kroz prizmu, jedna Božja blagodat sija u mnogo boja, a ti si jedna od njih. Neki darovi govore, i moraju da zvuče „kao reči Božije“, a ne kao naše mišljenje. Neki darovi služe – postavljanje stolica, kuvanje, prevođenje, sviranje klavira, posećivanje bolesnih – i rade „od sile koju daje Bog“ (4:11).
U svakom slučaju cilj je isti: „da se u svemu slavi Bog kroz Isusa Hrista“. Na ovom kovčegu nema putnika. Svi su posada.
ZASTANI I RAZMISLI Da li postoji neko u mojoj crkvenoj porodici čiju grešku treba da pokrijem ljubavlju, i dar od Boga koji sam ostavio neiskorišćen? |
Kada oluja udari
A onda dođe taj dan. Porodica je unutra, životinje su unutra, a na krovu se čuje nov zvuk: jedna teška kap. Pa još jedna. Deca podižu pogled sa stola. Napolju se, prvi put posle mnogo godina, niko ne smeje.
Svaki vernik dođe do takvog dana, kada je oluja koja je bila daleko odjednom iznad njega.
„Ljubazni! ne čudite se vrućini koja vam se dogodi za kušanje vaše, kao da vam se čudo dogodi; nego kako imate deo u Hristovim mukama radujte se.“
— 1. Petrova 4:12–13
Ne iznenađuj se
Noje nije gradio kovčeg za sunčane dane. Gradio ga je zato što je oluja dolazila. Zato Petar kaže: kada dođe ognjeno iskušenje, ne ponašaj se kao da se desilo nešto čudno. Zlatarova vatra peče, ali ne uništava zlato. Ona ga čisti (1:7).
A Petar ide i dalje od izdrži. On kaže radujte se, jer deliti Hristove muke sada znači deliti Njegovu slavu posle, „da se i u javljanje slave Njegove obradujete i razveselite“ (4:13). Krst dolazi pre krune, i kod Njega i kod nas.
Neka bude zbog Hrista
Kada te ruže zbog imena Hristovog, Petar kaže da si zapravo blažen: „jer slava i sila i Duh Božji na vama počiva“ (4:14). Ista slava koja je nekada počivala na šatoru od sastanka počiva na verniku kome se smeju.
Ali budi iskren zašto se smeju. Petar u isti red stavlja ubicu, lopova i zločinca, a odmah pored njih onoga „koji se meša u tuđe poslove“ (4:15). Mešanje, ogovaranje i oštar jezik takođe sramote Hristovo ime. „A ako li kao hrišćanin, neka se ne stidi“ (4:16). Svet je to ime prvo koristio kao uvredu (Dela 11:26). Nosi ga bez stida.
Neka ti se rugaju zbog Hrista, a ne zbog tvog greha.
Bog koji je zatvorio vrata
Petar zatim kaže nešto ozbiljno: „Jer je vreme da se počne sud od kuće Božije“ (4:17). Kao otac koji prolećno čišćenje počinje u sopstvenoj kući, Bog kroz iskušenja prvo čisti svoju porodicu. A ako Njegova deca prolaze kroz vatru, pita Petar, šta će biti sa onima „koji se protive jevanđelju Božijem“? „I ako se pravednik jedva spasava, bezbožnik i grešnik gde će se javiti?“ (4:18).
Pa šta da radiš kada je oluja nad tobom? „Kao vernom Tvorcu neka predadu duše svoje u dobrim delima“ (4:19). Predati na čuvanje je bankarski izraz. Svoje najveće blago staviš u trezor nekoga kome veruješ, i nastaviš da činiš dobro.
Kada je kiša konačno došla, Noje nije morao da drži vrata zatvorena pred potopom. Biblija kaže: „i Gospod zatvori za njim“ (1. Mojsijeva 7:16).
Bog koji je zatvorio Noja unutra isti je Bog koji čuva tvoju dušu.
Može li hrišćanin biti osuđen na ovom sudu?
Ne. „Ništa dakle sad nema osuđenja onima koji su u Hristu Isusu“ (Rimljanima 8:1). Ovo je Očevo vaspitanje, a ne sudijska presuda: „Jer koga ljubi Gospod onog i kara“ (Jevrejima 12:6).
Znači li „jedva se spasava“ da vernik može biti izgubljen?
Ne. Vernike „sila Božija čuva verom za spasenje“ (1:5). Jedva znači s mukom, kao brod koji stigne u luku izubijan, ali čitav. Put je težak, ali je dolazak siguran.
ZASTANI I RAZMISLI Kada dođe ognjeno iskušenje, da li se čudim, ili predajem svoju dušu vernom Tvorcu? |
Šta to znači za nas
Nazad za sto
Vrati se deci za stolom i njihovom pitanju: „Zašto ne možemo da budemo kao svaka druga porodica?“
Zato što je svaka druga porodica bila izvan kovčega. Biti drugačiji nije teret kada kiša dolazi. Jednog dana su ta deca razumela da je upravo čudna poslušnost njihovog oca spasla njihove živote.
Kada su se vrata zatvorila
Isus je rekao: „Ali kako je bilo u dane Nojeve tako će biti i dolazak Sina čovečijeg“ (Matej 24:37). Godinama su vrata stajala otvorena. Ljudi su jeli i pili, ženili se i udavali, „i ne osetiše dok ne dođe potop i odnese sve“ (Matej 24:39).
Ljudi ispred tih vrata nisu bili ljudi koji nikada nisu čuli. Slušali su Noja, „propovednika pravde“ (2. Petrova 2:5), godinu za godinom. Njihov problem nije bio što nisu znali. Problem je bio što su stalno govorili kasnije. I jednog dana Bog je zatvorio vrata.
Ako nikada nisi ušao
„Jer svi sagrešiše i izgubili su slavu Božiju“ (Rimljanima 3:23), i „plata za greh je smrt“ (Rimljanima 6:23). Ali Hristos je kovčeg. On je „za grehe naše postradao, pravednik za nepravedne, da nas privede k Bogu“ (3:18). Umro je za tvoje grehe, bio je pogreben i vaskrsao treći dan (1. Korinćanima 15:3–4).
U kovčeg se ne ulazi članstvom u crkvi, krštenjem ili većim trudom. „Jer ste blagodaću spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Božji; ne od dela“ (Efescima 2:8–9). Krštenje i članstvo su koraci poslušnosti za ljude koji su već spaseni; oni nisu vrata. Hristos je vrata (Jovan 10:9). Okreni se od svog greha i pouzdaj se samo u Njega. „Evo sad je dan spasenija“ (2. Korinćanima 6:2).
Vrata su danas otvorena. Ne čekaj napolju da počne kiša.
Ako si već unutra
Onda živi kao da je kraj blizu. Ove nedelje:
Moli se trezno svakog dana za našu zemlju i njene vođe, bez straha.
Voli neprestano: izaberi jednu osobu u crkvenoj porodici kojoj ćeš oprostiti, koju ćeš ohrabriti ili kojoj ćeš pomoći.
Otvori vrata: pozovi nekoga za svoj sto ove nedelje.
Koristi svoj dar: pitaj Gospoda šta ti je dao i stavi to na posao.
PONESI SA SOBOM Napolju, naoružaj svoj um. Unutra, voli i služi. Kada oluja udari, raduj se i uzdaj se. Vrata su još otvorena, ali neće zauvek ostati otvorena. |
Molitva koju možeš da izgovoriš
Reči nikoga ne spasavaju; Hristos spasava. Ali ako si spreman da se okreneš od svog greha i pouzdaš se u Njega, možeš Mu to reći tu gde jesi, otprilike ovako:
„Gospode Isuse, znam da sam grešnik i da ne mogu sam sebe da spasem. Verujem da si umro za moje grehe, da si bio pogreben i da si vaskrsao. Okrećem se od svog greha i pouzdajem se samo u Tebe da me spaseš. Hvala Ti što si me uveo u kovčeg. Amin.“
Ako si se tako pomolio i iskreno to mislio, voleli bismo da čujemo od tebe. Možeš nam se javiti preko dugmadi ispod.
Pitanja koja možda imaš
Znači li „prestaje od greha“ da hrišćani prestaju da greše?
Ne. „Ako kažemo da greha nemamo, sami sebe varamo“ (1. Jovanova 1:8). To znači da greh više ne vlada. Vernik koji izabere da strada umesto da greši raskinuo je sa grehom kao gospodarom.
Petar je pre 2.000 godina rekao da je kraj blizu. Da li je pogrešio?
Ne. Hristov dolazak je sledeći veliki događaj na Božjem kalendaru i može se dogoditi u bilo kom trenutku. Božje odlaganje nije sporost nego milost: On „ne će da ko pogine, nego da se svi pokaju“ (2. Petrova 3:9).
Ko će biti uzet kada Hristos dođe po svoju crkvu?
Svako ko je u Hristu: „i mrtvi u Hristu vaskrsnuće najpre; a potom mi živi koji smo ostali, zajedno s njima bićemo uzeti“ (1. Solunjanima 4:16–17). Ne svako ko je išao u crkvu ili je kršten, nego svako ko se pouzdao samo u Hrista, kao razbojnik na krstu (Luka 23:42–43).
Šta je duhovni dar i kako da pronađem svoj?
To je sposobnost koju Bog daje svakom verniku da služi Njegovoj crkvi (1. Petrova 4:10; Rimljanima 12:6–8). Počni da služiš tamo gde postoji potreba. S vremenom ćeš ti, i ljudi oko tebe, videti gde ti Bog daje radost i plod.
❤️ ŽELIŠ AUDIO NA SVOM JEZIKU? Ako ti je ova poruka pomogla, klikni srce na dnu ovog posta. Kada post na nekom jeziku dobije 5 srca, sledeću poruku snimamo i kao audio na tom jeziku. |
O OVOJ PORUCI Ova poruka je deo serije kroz Prvu Petrovu poslanicu, koju propovedamo nedeljom ujutru u 11:30 u Balkanskoj baptističkoj crkvi, Ćirila i Metodija 42a, Novi Sad. Dobrodošao si da nam se pridružiš. |
Imaš pitanje ili ti treba molitva?
Samo smo jednu poruku daleko.
Čitaj na svom jeziku
Ova poruka je dostupna na engleskom, srpskom, ruskom, španskom i mađarskom. Želiš je na nekom drugom jeziku? Pošalji nam kratku poruku i reci nam koji jezik ti treba.
Comments