.png)
Ruža i trnje
Marko 7:1–13 · Met Miler · Balkanska baptistička crkva, Novi Sad
Prašina na putu
Zamisli grupu ljudi kako putem idu gore u Galileju. Danima su već na nogama. Haljine su im prašnjave, a sandale izlizane. To nisu ribari ni zemljoradnici. To su važni ljudi, fariseji i književnici poslati čak iz Jerusalima, i došli su da vide tog Isusa o kome svi pričaju.
Nalaze Ga okruženog ljudima. Marko nam kaže da su bolesnike na odrima donosili iz svakog sela i stavljali ih na ulice, i da „ozdravljahu svi koji Ga se doticahu“ (Marko 6:56). Onda dođe vreme za jelo. Učenici sedaju, uzimaju hleb i počinju da jedu.
A ljudi iz Jerusalima se ukočiše. Učenici nisu oprali ruke. Ne na pravi način. Ne onako kako su učili stari.
Svuda oko njih Bog je isceljivao bolesne. A šta su oni primetili? Neumivene ruke.
„Ukidajući reč Božju svojim običajem koji ste postavili; i ovako mnogo koješta činite.“
— Marko 7:13
Ruža i njeno trnje
Pismo: Postanje 3:18; 2. Solunjanima 2:15; Otkrivenje 5:9.
Seti se ruže. To je jedno od najlepših dela koje je Bog ikada stvorio. Ruže poklanjamo na venčanjima, za godišnjice i na sahranama. Ali ne možeš je dugo držati u ruci, a da ne otkriješ njeno trnje.
Evo nečega što vredi primetiti. U Edemskom vrtu trnje se nigde ne spominje. Ono se prvi put pojavljuje tek kada greh uđe u svet: „Trnje i korov će ti rađati“ (Postanje 3:18). Trnje pripada palom, slomljenom svetu.
I tradicije su ruže
Tradicije same po sebi nisu loše. Mnoge su divne: nedeljni ručak s porodicom, zajedničko čitanje Biblije pred spavanje, pevanje starih himni, način na koji crkva dočekuje gosta. Pavle je čak rekao crkvi da se drži predanja koja je primila: „stojte i držite uredbe kojima se naučiste“ (2. Solunjanima 2:15).
Bog nije ni protiv kulture. Otkrivenje 5:9 kaže da je Hristos iskupio ljude Bogu „od svakog kolena i jezika i naroda i plemena“. Oko Njegovog prestola biće Srbi i Mađari, Rusi i Amerikanci, svako pleme i jezik, i svi će se zajedno klanjati Jagnjetu. Bog voli ružu.
Tradicije same po sebi nisu loše, ali svakoj tradiciji može da izraste trnje.
Kako je trnje izraslo
Fariseji nisu počeli kao negativci. Voleli su Božji zakon i želeli su da ga zaštite. Njihovi učitelji imali su izreku: „Napravite ogradu oko zakona.“ Dodaj nekoliko pravila više oko Božjih zapovesti i niko se nikada neće ni približiti tome da ih prekrši. Zvuči oprezno, čak pobožno.
Ali ograde imaju naviku da rastu. Iz naraštaja u naraštaj dodatna pravila su se množila, sve dok ograda nije postala važnija od zakona koji je trebalo da čuva, a stvarni ljudi su zbog toga stradali.
Zato rešenje nije da iščupamo svaku tradiciju. Neki vide trnje i žele da iščupaju ceo grm ruže. Isus u Marku 7 čini nešto mudrije. Pokazuje nam tačno gde trnje raste, da bismo mogli da čuvamo ružu i pazimo na trnje.
Kada tradicija postane merilo kojim merimo druge.
Kada tradicija zauzme mesto srca.
Kada tradicija ukine ono što je Bog rekao.
A pošto se trnje uvek vraća na srce, završićemo jedinim pravim lekom.
Kada tradicija postane merilo
Nije reč o prljavštini
Pismo: Marko 7:1–5.
Korisno je znati o čemu se u toj zameri zaista radilo. Kada Marko kaže da su učenici jeli „nečistim, to jest, neumivenim rukama“, on ne govori o higijeni. Misli na ruke koje nisu prošle obredno pranje.
Marko to objašnjava svojim čitaocima. Fariseji nisu jeli „dok ne umiju ruke do lakata, držeći se onog što im je ostalo od starih“. Kad bi došli s pijace, gde su možda okrznuli nekog neznabošca ili nešto nečisto, ponovo bi se prali. I nije se stalo na rukama. Čaše, žbanovi, bakarni sudovi, pa čak i klupe za obedovanje imali su svoja pranja.
Ništa od toga nije poticalo iz Mojsijevog zakona. To je bilo „ono što im je ostalo od starih“, predanje starešina: pravila koja su se prenosila s učitelja na učenika i s kojima se postupalo kao da imaju isti autoritet kao Pismo.
Pogrešno merilo
Zato primeti pitanje koje postavljaju Isusu: „Zašto učenici tvoji ne žive kao što nam je ostalo od starih?“ Ne „Zašto tvoji učenici ne slušaju Boga?“, nego „Zašto se ne drže naših pravila?“ Tradicija je neprimetno postala merilo kojim su merili sve ostale.
Eto kako su mogli da stoje usred isceljenja i vide samo ruke.
Kada tradicija postane merilo, počinjemo da sudimo ljudima po svojim pravilima umesto po Božjoj Reči.
To može da se dogodi u svakoj crkvi. Uđe posetilac koji ne zna kada treba ustati, gde da sedne ni koje pesme pevamo. Ako nam je prva misao o našim običajima, a ne o njegovoj duši, trn je počeo da raste.
ZASTANI I RAZMISLI Postoji li neki običaj kojim meriš druge vernike, a koji Bog zapravo nikada nije zapovedio? |
Od ruku do srca
Isus se ne raspravlja o tome kako se pravilno peru ruke. On prolazi pored ruku pravo do nečega mnogo dubljeg.
Kada tradicija zauzme mesto srca
Usne i srce
Pismo: Marko 7:6–8; Isaija 29:13.
Isus odgovara Pismom. Navodi proroka Isaiju, reči iz Isaije 29:13: „Ovi ljudi usnama me poštuju, a srce njihovo daleko stoji od mene.“
U Bibliji srce je više od osećanja. To si pravi ti: ono što misliš, što želiš, što biraš i zašto nešto činiš. Jevrejima 4:12 kaže da Božja reč „sudi mislima i pomislima srca“. A 1. Samuilova 16:7 nas podseća: „Čovek gleda šta je na očima, a Gospod gleda na srce.“
Kada se religija odvoji od srca
Usne u ovom stihu predstavljaju religiju: sve ono što drugi ljudi mogu da vide i čuju. Prave reči. Prava pranja. Pravi oblici.
Religija nije uvek loša. Jakov za jednu takvu pobožnost kaže da je „vera čista i bez mane pred Bogom“ (Jakov 1:27). Ali religija može da se odvoji od srca. Usne se i dalje miču, a srce odluta daleko. Jakov i na to upozorava: čovek koji izgleda pobožno, a „vara srce svoje“, ima veru koja je „uzalud“ (Jakov 1:26).
Isus u 7. stihu govori isto: „No zaludu me poštuju učeći naukama, zapovestima ljudskim.“ Zaludu znači bez svrhe, bez ikakvog učinka. Sve to pranje i sva ta briga nisu vredeli ništa, jer su se ljudska pravila učila kao da ih je Bog izgovorio. Stih 8 pokazuje tu zamenu: „ostaviste zapovesti Božje, a držite običaje ljudske“.
Tvoja religija može da zavara ljude oko tebe. Tvoje srce može čak i tebe da zavara. Ali Boga nikada neće zavarati.
Jeremija 17:9 kaže: „Srce je prevarno više svega.“ Ono može da prevari nas, ali Gospoda nikada ne može da prevari. Zato se On nikada ne zaustavlja na usnama. On ide do izvora.
ZASTANI I RAZMISLI Kad bi Bog ove nedelje pogledao iza tvojih pobožnih navika, šta bi našao u tvom srcu? |
Primer iz stvarnog života
Da niko ne bi promašio poentu, Isus im daje primer, i to bolan.
Kada tradicija ukine ono što je Bog rekao
„Korvan“
Pismo: Marko 7:9–13; Izlazak 20:12; Izlazak 21:17.
Božja reč bila je jasna. Isus navodi Mojsija: „Poštuj oca svog i mater svoju; i: Koji opsuje oca ili mater smrću da umre.“ Poštovanje roditelja podrazumevalo je i brigu o njima kada ostare. I primeti da u 13. stihu Isus te reči naziva „reč Božja“.
Ali tradicija je pronašla način da to zaobiđe. Sin je mogao za svoj novac ili imanje da izjavi: „Korvan“, to jest prilog posvećen Bogu. Čim bi izgovorio tu reč, starešine su učile da je slobodan: slobodan od obaveze da time pomogne sopstvenoj majci i ocu.
Zamisli to. Starijoj majci je potrebna pomoć. Sin je pogleda i kaže: „Žao mi je, majko. Korvan.“ I ode osećajući se pobožno.
Pravilo je održano, a zapovest prekršena, i to u isto vreme.
To znači ono iz 13. stiha: „ukidajući reč Božju“. Ukinuti znači oduzeti nečemu snagu, poništiti ga. Tradicija nije samo stajala pored Božje reči. Ona ju je isključila.
„Mnogo koješta“
Isus je rekao da je Korvan samo jedan primer, jer „ovako mnogo koješta činite“. I taj obrazac nije nestao pre dve hiljade godina. Mnogi koji se i danas drže predanja starešina čine ovakve stvari:
Kvasac. Za Pashu u kući ne sme biti kvasca (Izlazak 12:15, 19). Zato mnoge porodice „prodaju“ svoj hleb i brašno nekome ko nije Jevrejin, zaključaju ga u ormar i posle praznika ga otkupe nazad. Hleb nikada ne napusti kuću.
Plamenik. Pred Pashu neki plamenikom prelaze preko rerni, ringli i tiganja, verujući da se kvasac upio u metal i da mora da se izgori.
Kućni ljubimac. Pošto zakon nije dozvoljavao da se uškopljene životinje prinose na žrtvu (Levitska 22:24), rabini su to proširili i zabranili kastraciju bilo koje životinje. Neki to zaobilaze tako što životinju za taj zahvat vodi ili je vlasnik neko ko nije Jevrejin.
Lift. U subotu u nekim zgradama radi lift koji se sam zaustavlja na svakom spratu, jer je presuđeno da je pritiskanje dugmeta kao paljenje vatre (Izlazak 35:3).
Žica. Neki kvartovi razvuku tanku žicu na stubovima oko celog naselja, koja se zove eruv. Unutar nje ljudi u subotu smeju da nose ključeve ili guraju dečja kolica, jer ta žica pretvara ulice u jedan zajednički „dom“.
Pranje ruku. Obredno pranje ruku pre hleba, tako što se voda iz posude preliva preko svake ruke, i danas se praktikuje. To je upravo ona tradicija o kojoj su fariseji pitali Isusa.
To su iskreni ljudi koji se trude da poštuju Boga. Ali vidiš li obrazac? To je opet Korvan: drži se pravila, nađi rupu u zakonu i promaši srž onoga što je Bog rekao.
Naš sopstveni Korvan
Pre nego što počnemo da odmahujemo glavom, budimo iskreni. I mi imamo svoje verzije Korvana. „Ne mogu da pomognem roditeljima; previše sam zauzet u crkvi.“ „Dao sam svoj prilog, pa ne moram da pomognem tom komšiji.“ „Nemam vremena za porodicu; služim Gospodu.“ Kad god nešto pobožno koristimo da bismo izbegli ono što nam je Bog jasno rekao da činimo, raste trn.
Trn raste kad god ti tvoja religija daje izgovor da ne poslušaš Boga.
ZASTANI I RAZMISLI Postoji li nešto pobožno što koristiš kao izgovor da ne poslušaš Boga? |
Kako se onda popravlja srce?
Ako svakoj tradiciji može da izraste trnje, a pravi problem je srce, nameće se pitanje: šta se može učiniti sa srcem?
Jedini lek: novo srce
Pranje pogrešne stvari
Pismo: Marko 7:14–15, 21; Matej 23:26.
Srce ne možeš oprati. Fariseji su prali ruke, čaše, žbanove i klupe. Prali su sve osim jedine stvari koja je bila prljava.
Odmah posle našeg odlomka Isus doziva narod: „Poslušajte mene svi, i razumite. Ništa nema što bi čoveka moglo opoganiti da uđe spolja u njega, nego što izlazi iz njega ono je što pogani čoveka“ (Marko 7:14–15). Zatim objašnjava: „jer iznutra, iz srca ljudskog, izlaze misli zle“ (Marko 7:21).
Drugom prilikom rekao je farisejima isto, služeći se istim čašama: „Očisti najpre iznutra čašu i zdelu da budu i spolja čiste“ (Matej 23:26).
Religija može da uglanca kameno srce, ali uglancan kamen je i dalje kamen.
Šta je Bog obećao
Pismo: Jezekilj 36:26; Jovan 3:3, 10.
Stotinama godina pre nego što je Isus došao, Bog je dao ovo obećanje:
„I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tela vašeg, i daću vam srce mesno.“
— Jezekilj 36:26
Primeti ko vrši delo. „Daću.“ „Metnuću.“ „Izvadiću.“ Bog nam ne pomaže da popravimo staro srce. On daje novo.
Upravo to je Isus rekao Nikodimu, jednom od najuglednijih verskih učitelja u Izrailju: „ako se ko nanovo ne rodi, ne može videti carstvo Božije“ (Jovan 3:3). Kada Nikodim nije mogao da razume, Isus ga je upitao: „Ti si učitelj Izrailjev, i to li ne znaš?“ (Jovan 3:10). Obećanje je sve vreme stajalo u njegovoj Bibliji.
Kako srce postaje novo
Pismo: Marko 1:15; Dela 15:9; Jovan 15:3.
To se ne događa kroz obred. Isus je rekao: „pokajte se i verujte jevanđelje“ (Marko 1:15). Hristos je umro za naše grehe i vaskrsao. Kada se čovek okrene od greha i pouzda se jedino u Hrista, Bog mu daje novo srce; Petar kaže da Bog čisti srca „verom“ (Dela 15:9). A Hristos čuva to srce čistim svojom Rečju: „Vi ste već očišćeni rečju koju vam govorih“ (Jovan 15:3).
Evo divne suprotnosti s Markom 7. Tradicija je ukinula Božju Reč. A Hristova Reč je ono što srce čini čistim i čuva ga čistim.
Kad se srce popravi, ruke će slediti.
Primena na naš život
Kada nešto i dalje nije u redu
Možda si često ogorčen ili ljut. Nema radosti. Nema mira. Život je težak i čini ti se da su svi i sve protiv tebe. A trudiš se. Ideš u crkvu, čitaš Bibliju, moliš se, daješ sve od sebe. Ali nešto i dalje nije u redu.
Seti se ovih fariseja. Činili su sve što treba. Učili su u pravim školama, davali pravi novac i prali se na pravi način. Kada su se molili, nešto su osećali; možda je bilo i suza. Pa ipak, na kraju je u njihovim životima izraslo trnje, trnje koje je ranjavalo njihove sopstvene roditelje i ljude oko njih. Koliko god se trudili, nisu mogli da promene sopstveno srce. To može samo Bog.
Šta su naučnici uradili s ružom
Godine 2024. istraživači su u časopisu Science objavili da su otkrili gen koji stoji iza bodlji na ružama i mnogim drugim biljkama. Kada je taj gen isključen, biljkama su prestale da rastu bodlje. Nisu sekli trnje jedno po jedno. Promenili su biljku iznutra.
Ljudi to mogu da urade s ružom. Ali hiljadama godina vlasti, religije i filozofije pokušavaju da promene ljudsko srce zakonima, pravilima, tradicijama i pranjima. Nijednoj to nikada nije uspelo. Možeš naterati čoveka da opere ruke. Ne možeš mu očistiti srce.
A ipak, već dve hiljade godina, u svakom narodu, jeziku i kulturi, Isus Hristos menja srca. Pijanice postaju trezne. Oholi postaju ponizni. Pobožni na rečima postaju istinski. On ne potkresuje trnje. On daje novo srce.
Gde je trnje završilo
Pismo: Jovan 18:28; Marko 15:17.
Ljudi koji su pešačili do Galileje da pregledaju ruke učenika nikada se nisu promenili. Nekoliko godina kasnije, jednog ranog jutra u Jerusalimu, glavari sveštenički stajali su pred sudnicom rimskog upravitelja. Nisu hteli da uđu, „da se ne bi opoganili, nego da bi mogli jesti pashu“ (Jovan 18:28). Zato je Pilat izašao k njima, a oni su vikali: „Raspni ga!“
Tada su vojnici uzeli trnje, upravo znak prokletstva iz Postanja 3, i „opletavši venac od trnja metnuše na Nj“, utisnuvši ga na Isusovu glavu (Marko 15:17).
On je nosio naše trnje da bismo mi mogli da imamo novo srce.
Glavne pouke
Tradicije same po sebi nisu loše, ali svakoj tradiciji može da izraste trnje.
Trn raste kada tradicija postane merilo kojim merimo druge.
Religija može da zaposli usne dok je srce daleko od Boga.
Trn raste kad god nam religija daje izgovor da ne poslušamo Boga.
Samo Bog može da da novo srce, kroz veru u Hrista, a Njegova Reč ga čuva čistim.
Ove nedelje: čuvaj ružu, pazi na trnje
Izaberi jednu tradiciju koju voliš, u svojoj porodici ili u svojoj crkvi, i zahvali Bogu za nju. Zatim Ga iskreno upitaj: da li je ovo i dalje ruža, ili je počela da pušta trnje? Postoji li osoba koju ona ranjava, ili Božja zapovest koju potiskuje? Ako je tako, ukloni trn, a sačuvaj ružu.
Ako se još nisi pouzdao u Hrista
Možda iza sebe imaš godine religije, a ipak osećaš da ti je srce tvrdo. Nemoj se samo više truditi. Hristos je umro za tvoje grehe i vaskrsao. Okreni se od svog greha i pouzdaj se jedino u Njega, i On će ti dati novo srce.
Ako pripadaš Hristu
Zahvali Mu za novo srce koje ti je dao, i pusti da ga Njegova Reč čuva nežnim. Drži svoje tradicije otvorenih ruku i nikada ne dozvoli da ijedna od njih govori glasnije od onoga što je Bog rekao.
Molitva koju možeš da izgovoriš
Možeš se pomoliti upravo tu gde jesi, otprilike ovako:
„Dragi Gospode, trudio sam se da činim dobro. Trudio sam se da se oslobodim trnja u svom životu. Trudio sam se da budem bolji, i to je tako teško. Ne znam da li imam pravo srce. Gospode, potrebno mi je novo srce. Želim nežno srce, meko srce, a samo Ti možeš da mi ga daš. Verujem da je Isus umro za moje grehe i vaskrsao, i uzdam se jedino u Njega. Uzmi moje tvrdo srce i učini ga novim. Učini me lepim u Tvojim očima i ukloni moje trnje. U Isusovo dragoceno, sveto ime se molim, amin.“
Pitanja koja možda imaš
1. Da li je pogrešno da crkva ili porodica ima tradicije?
Ne. Pavle je rekao vernicima: „stojte i držite uredbe kojima se naučiste“. Tradicije su dobre kada služe Božjoj Reči i pomažu nam da je slušamo. Opasnost nastaje kada se tradicija smatra jednakom Pismu ili se koristi da bi se ono zaobišlo.
Pismo: 2. Solunjanima 2:15; Marko 7:8
2. Šta je bilo „predanje starešina“?
Veliki skup pravila koja su jevrejski učitelji prenosili i dodavali Mojsijevom zakonu, kao što je obredno pranje ruku pre jela. Isus nije imao ništa protiv pranja ruku; protivio se tome da se ljudska pravila uče kao da su Božje zapovesti.
Pismo: Marko 7:3–8
3. Šta znači „Korvan“?
Korvan znači prilog posvećen Bogu. Nazivajući svoja dobra Korvanom, sin je mogao da izbegne izdržavanje roditelja i da se i dalje oseća pobožno. Isus je rekao da se time „ukida reč Božja“.
Pismo: Marko 7:11–13; Izlazak 20:12
4. Kako da prepoznam da je nekoj tradiciji izraslo trnje?
Postavi tri pitanja. Da li po njoj sudim drugima umesto po Božjoj Reči? Da li je postala zamena za srce koje voli Boga? Da li mi daje izgovor da izbegnem nešto što Bog jasno zapoveda? Ako je odgovor na bilo koje od ovih pitanja „da“, trn treba ukloniti.
Pismo: Marko 7:5–13
5. Mogu li sam da promenim svoje srce ako se dovoljno potrudim?
Ne. Isus je učio da zlo dolazi iznutra, i samo Bog može da da novo srce. On to čini kada se pokajemo i pouzdamo u Hrista, koji je umro za naše grehe i vaskrsao.
Pismo: Jezekilj 36:26; Jovan 3:3; Dela 15:9
6. Da li Bog želi da se ljudi odreknu svoje kulture kada dođu Hristu?
Bog iskupljuje ljude „od svakog kolena i jezika i naroda i plemena“. Kultura nije neprijatelj. Sve u kulturi što se protivi Božjoj Reči mora da ode, ali vernik ne prestaje da bude Srbin, Mađar ili Rus. Čuvaj ružu, pazi na trnje.
Pismo: Otkrivenje 5:9; 1. Solunjanima 1:9
O OVOM PROUČAVANJU Ova poruka je s našeg proučavanja Biblije sredom uveče u Balkanskoj baptističkoj crkvi u Novom Sadu. Dobrodošao si da nam se pridružiš sredom u 18:30, na adresi Ćirila i Metodija 42a, Novi Sad. Ako ti je pomogla, podeli je s nekim kome je potrebno novo srce. |
Imaš pitanje ili ti je potrebna molitva?
Udaljeni smo samo jednu poruku.
Pročitaj ovo proučavanje na svom jeziku
Ovo proučavanje dostupno je na engleskom, srpskom, ruskom, španskom i mađarskom jeziku. Želiš li ga na nekom drugom jeziku? Pošalji nam kratku poruku i reci nam na kom.
Izvor za istraživanje o ruži: Science, avgust 2024. (prenose Smithsonian Magazine i CNN).
Comments