.png)
S radošću prima
Kada novina izbledi
Setite se nečega što vam je nekada bilo novo. Prvi posao. Novi dom. Novi početak za koji ste bili sigurni da će sve promeniti. U početku ne možemo ni da zamislimo da će nam dosaditi.
Onda prođu nedelje. Uzbuđenje izbledi, a ono što nas je nekada oduševljavalo sada samo moramo da nosimo. Isto se može dogoditi i sa Božjom Reči. Mnogi ljudi čuju jevanđelje sa iskrenom radošću, a nekoliko meseci kasnije nekih od njih više nema.
Radost na početku nije isto što i koren.
"A što je na kamenitim mestima posejano, to je onaj koji sluša reč i odmah je s radošću prima; ali nema korena u sebi, nego je nepostojan; pa kad bude nevolja ili gonjenje radi reči, odmah se sablazni." — Matej 13:20-21
Seme koje brzo nikne
Pismo: Matej 13:20-21.
Svako ko je ikada sadio baštu zna ovo. Neko seme nikne gotovo preko noći. Nekoliko dana posle setve vidite svetlozelene klice i čini vam se da je to veliki uspeh.
Onda dođe prva vrela nedelja. Brze biljke klonu, posmeđe i uvenu. Seme koje je sporo niklo i dalje stoji. Brze biljke nikada nisu pustile duboko korenje. Gospod Isus je upotrebio upravo tu sliku da opiše kako ljudi primaju Njegovu Reč.
Pitanje koje je važno
Biblija je puna radosti, i radost je dobra. Ali pitanje nije: „Da li sam nešto osetio kada sam čuo jevanđelje?" Pitanje je: „Da li je moj život ukorenjen u Hristu?"
To pitanje je važno za svakog slušaoca. Svetao početak može da sakrije plitko srce, a tih početak može da preraste u život dubokog i trajnog roda.
Seme, vrućina i koren
1. Seme i tla pokazuju gde je problem.
2. Radost bez korena vene kada dođe vrućina.
3. Srce ukorenjeno u Hristu ostaje i donosi rod.
Priča ide ovim redom: seme se poseje, dođe vrućina, a koren odlučuje šta će ostati. Svaki deo nam pomaže da razumemo zašto kod nekih novina izbledi, a kod drugih ne.
Dok čitate, razmislite o svom srcu. Ovo je više od proučavanja jedne priče o zemljoradnji. To je pitanje o tome kakvo je tlo Reč našla u vama.
Sve počinje semenom
Pre nego što pažljivo pogledamo kamenito tlo, treba da vidimo celu priču i da čujemo kako ju je sam Isus objasnio.
1. Seme i tla
Priča koju je Isus objasnio
Pismo: Matej 13:3-9, 18-23.
Isus je govorio o sejaču koji je izašao da seje. Isto seme palo je na četiri vrste tla. Jedno je palo kraj puta, i ptice su ga pojele. Drugo je palo na kamenita mesta i brzo niklo, ali je uvenulo na suncu. Treće je palo u trnje i bilo je zagušeno. A četvrto je palo na dobru zemlju i donelo rod.
Ne moramo da nagađamo šta ovo znači. Isus je to sam objasnio. Seme je „reč o carstvu". Tlo je ljudsko srce koje je sluša.
Seme je uvek dobro
Problem nikada nije u semenu. U svakom slučaju to je ista Reč. Razlika je u tlu.
Kada neko otpadne, možemo biti u iskušenju da okrivimo propoved, crkvu ili okolnosti. Te stvari mogu imati udela. Ali Isus glavni problem stavlja u srce koje prima Reč.
Božja Reč se ne menja. Srca je primaju različito.
Četiri vrste srca
Pismo: Matej 13:19-23 i Luka 8:12.
Kraj puta: sluša, ali ne razume, i đavo odnese Reč pre nego što uđe.
Kamenito tlo: odmah je prima s radošću, ali nema korena; traje neko vreme, a onda otpadne kada dođe nevolja.
Trnovito tlo: dopušta da brige ovoga sveta i prevara bogatstva zaguše Reč.
Dobra zemlja: sluša, razume i donosi rod, jedno sto, drugo šezdeset, a treće trideset.
Drugo tlo tako dobro opisuje šta se dešava kada novina izbledi.
Kamenita mesta
Pismo: Marko 4:5.
U Izraelu je mnogo obradive zemlje ležalo na krečnjačkoj ploči, sa samo tankim slojem zemlje odozgo. Seme u takvoj zemlji brzo je nicalo, jer je topla stena ispod grejala tlo. Ali koren nije mogao da ide u dubinu. Kada se sunce visoko podiglo, biljka nije imala duboku vodu iz koje bi pila.
Brz rast nije bio znak zdravlja. Bio je znak plitkosti. Markovo jevanđelje kaže da je niklo „jer ne beše duboke zemlje".
Brz rast na površini može da sakrije plitko tlo ispod.
ZASTANITE I RAZMISLITE Kada je Reč prvi put došla do vas, kakvo je tlo našla? |
Zašto brza biljka umire?
Plitko tlo objašnjava zašto biljka ne može da opstane. Isus nam takođe govori šta donosi vrućinu koja to otkriva.
2. Radost bez korena
Radost nije problem
Pismo: Dela apostolska 8:39 i Dela apostolska 16:34.
Isus ne kritikuje ovog slušaoca zato što se raduje. Jevanđelje je radosna vest, i radost je ispravan odgovor na nju. Etiopski evnuh je otišao svojim putem radujući se. Tamničar u Filipima obradovao se što je sa celim svojim domom poverovao Bogu.
Problem nije radost. Problem je radost bez ičega ispod nje. Isus kaže da ovaj slušalac „nema korena u sebi".
Radost koja počiva na Hristu traje. Radost koja počiva samo na osećanjima bledi.
„Nepostojan je"
Pismo: Matej 13:21.
Ovaj slušalac se ne pretvara. On se zaista raduje. Dolazi u crkvu, peva i možda govori drugima. Ali Isus kaže da je „nepostojan", traje samo neko vreme.
Zato je ovo tlo tako ozbiljno. U prvim nedeljama kamenito tlo može da izgleda potpuno isto kao dobra zemlja. Oba niknu. Samo vreme i vrućina otkrivaju razliku.
Šta donosi vrućinu
Isus to imenuje: „kad bude nevolja ili gonjenje radi reči". Sunce koje sprži plitku biljku jeste nevolja koja dolazi radi Reči. Danas ta vrućina može izgledati ovako:
Porodica koja se ruga novoj veri.
Prijatelji koji se udalje jer im se više ne pridružujemo u grehu.
Pritisak na poslu ili u školi da ćutimo o Hristu.
Otkriće da sleđenje Hrista košta vremena, novca i udobnosti.
Obične teškoće, kao što su bolest, gubitak i razočaranje, koje ne nestaju posle spasenja.
„Odmah se sablazni", rekao je Isus. On posrne o cenu koju nije očekivao.
Šta je plitko srce primilo
Pismo: Jovan 16:33.
Slušalac kamenitog tla često je primio jevanđelje koje je obećavalo samo lepa osećanja. Voleo je toplinu, zajedništvo, muziku i novi početak. Njegova vera je počivala na osećanju, a ne na Hristu. Kada je sleđenje Hrista postalo teško, ništa dublje ga nije držalo.
Ovo je upozorenje za sve koji dele jevanđelje. Hristos nije brzo rešenje koje uklanja svaku nevolju. Isus je jasno rekao: „U svetu ćete imati nevolju; ali ne bojte se, jer ja nadvladah svet."
Da li je ikada bio spasen?
Pismo: Matej 13:23; Jovan 10:27-29; 1. Jovanova 2:19.
Isus opisuje biljku koja vene i ne donosi rod. Samo dobra zemlja „donosi rod". Pismo uči da je onaj ko je zaista nanovo rođen sačuvan od Boga i da nikada neće propasti. Ono takođe uči da su neki koji su naizgled dobro počeli „od nas izašli, ali ne behu od nas".
Slušalac kamenitog tla primio je Reč sa osećanjem, ali nikada nije imao koren spasonosne vere. To ne treba da plaši istinske vernike. Treba sve nas da učini iskrenima. Prava vera počiva na Hristu, a ne na osećanju koje smo nekada imali, i prava vera, ma koliko slaba, ima koren koji sam Bog održava živim.
Vrućina ne stvara plitko srce. Ona ga otkriva.
ZASTANITE I RAZMISLITE Kada su došla teška vremena, da li vas je vaša vera približila Hristu ili udaljila od Njega? |
Šta pravi razliku?
Ako vrućina otkriva plitko tlo, kako izgleda srce koje ostaje? Isus nas upućuje na dobru zemlju i koren koji je drži.
3. Srce sa dubokim korenom
Ukorenjeni u Hristu
Pismo: Kološanima 2:6-7.
Pavle piše: „Kao što dakle primiste Hrista Isusa Gospoda, tako u njemu živite, ukorenjeni i nazidani u njemu, i utvrđeni u veri." Koren trajnog hrišćanskog života nisu naša osećanja, naša crkva ni naš dobar početak. To je sam Hristos.
Koren čini dve stvari. Drži biljku da je oluja ne iščupa, i izvlači vodu da je vrućina ne isuši. Hristos čini oboje za svoj narod.
Što dublje naš koren ide u Hrista, to nas vrućina manje može osušiti.
Drvo kraj reke
Pismo: Psalam 1:1-3 i Jeremija 17:7-8.
Psalam 1 i Jeremija 17 opisuju drvo posađeno kraj vode. Jeremija kaže da to drvo „ne oseća kad dođe vrućina, nego mu je lišće zeleno, i sušne godine ne brine se".
Vrućina i dalje dolazi. Suša i dalje dolazi. Ukorenjeno drvo nije pošteđeno teških vremena. Ono jednostavno ima izvor života do kojeg teška vremena ne mogu da dopru.
Tajna je data u oba odlomka. Blaženi čovek uživa u zakonu Gospodnjem i o njemu razmišlja dan i noć. On se uzda u Gospoda, i Gospod je njegova nada.
Kako koren raste u dubinu
Pismo: Luka 14:28; Matej 6:6; Psalam 92:13; Jakovljeva 1:2-4.
Koren raste tiho i van pogleda. Niko ga ne vidi, ali on odlučuje da li će biljka preživeti. Bog produbljuje naš koren na skrivene, obične načine:
Razumevanjem Reči. Slušalac dobre zemlje „sluša reč i razume". Nemojte samo osećati Reč; proučavajte je.
Računanjem cene kao učenici. Vernik koji očekuje teškoće nije iznenađen kada dođu.
Molitvom u tajnosti. Otac koji vidi tajno platiće javno.
Ostajanjem posađen u mesnoj crkvi. „Koji su posađeni u domu Gospodnjem, cvetaće."
Podnošenjem vrućine. Iskušenja nisu samo provere; kroz njih Bog tera koren dublje.
Rod u različitoj meri
Pismo: 1. Korinćanima 3:6-7.
Dobra zemlja ne daje svuda isti rod. Neko donosi sto, neko šezdeset, a neko trideset. Isus ne posramljuje vernika koji donosi trideset. Rod je znak života, a Bog daje rast.
Dakle, pitanje nije da li moj život izgleda impresivno kao nečiji drugi. Pitanje je da li postoji pravi rod, iz pravog korena, kroz vreme.
Strpljiv rod kroz mnogo godina pokazuje dublji život od brzog, svetlog početka.
ZASTANITE I RAZMISLITE Koja skrivena navika bi ove nedelje najviše produbila vaš koren? |
Koren odlučuje kraj
Pratili smo seme od trenutka kada padne, kroz vrućinu nevolje, do žetve. Početak je kod mnogih slušalaca izgledao isto. Kraj pokazuje šta je bilo ispod.
ZAKLJUČAK I PRIMENA
Od semena do žetve
Prođimo još jednom kroz ovu priču. Sejač rasipa dobro seme. Neka srca ga nikada ne prime. Neka ga prime s radošću, ali nemaju koren i uvenu kada dođe vrućina. Neka dopuste da ga brige ovoga života zaguše. A neka ga prime duboko i donesu rod.
Seme je dobro. Vrućina će doći. Koren odlučuje kraj.
Ova istina se tiče svakoga od nas. Naši počeci su bili različiti i naša iskušenja su različita, ali ista Reč poziva svakog od nas da bude ukorenjen u Hristu.
Ključne pouke
Radost je ispravan odgovor na jevanđelje, ali radost nije isto što i koren.
Nevolja ne stvara plitko srce; ona ga otkriva.
Trajna vera počiva na Hristu, a ne na osećanju koje smo nekada imali.
Koren raste na skrivenim mestima: u Reči, molitvi, mesnoj crkvi i strpljivom istrajavanju.
Pitanje je lično
Pismo: Matej 13:9.
Na početku smo pitali da li je naš život ukorenjen u Hristu. Isus je završio priču pozivom: „Ko ima uši da čuje, neka čuje."
Najvažnije pitanje nije kako sam se osećao kada sam prvi put čuo jevanđelje. Pitanje je da li sam se zaista pouzdao u Hrista i da li moj život danas crpi snagu iz Njega.
Ako se niste pouzdali u Hrista
Možda se sećate vremena kada vas je jevanđelje dirnulo. Osetili ste radost. Možda ste čak i javno ispovedili veru. Ali nije bilo trajnog korena ni roda, i kada je došla nevolja, udaljili ste se.
Nemojte se oslanjati na to staro osećanje. Dođite Hristu sada. Priznajte da ste grešnik koji ne može sam sebe da spase. Okrenite se Bogu u pokajanju i pouzdajte se u Isusa Hrista, koji je umro za vaše grehe i vaskrsao. On obećava: „Onoga koji dolazi k meni neću isterati napolje."
Ne morate da povratite staro osećanje da biste došli Hristu.
Ako pripadate Hristu, ali se osećate suvo
Suvo razdoblje ne znači da nemate koren. I ukorenjeno drveće prolazi kroz sušu. Nemojte suditi o svom spasenju po svojim osećanjima. Oslonite se na Hristovo obećanje i činite ono što koren čini: idite dublje. Otvorite Reč, molite se u tajnosti, ostanite posađeni među Božjim narodom i dopustite da vas vrućina gura prema Njemu, a ne od Njega.
Ako pomažete novim vernicima
Radujte se sa njima, ali im pomozite da puste koren. Učite ih Reči. Pripremite ih za nevolje. Hodajte sa njima kroz njihova prva teška razdoblja. Mlada biljka treba negu dok ne može sama da stoji.
Poziv da nam se javite
Ove istine pozivaju svakog od nas da iskreno pogleda svoje srce. Da li moja vera počiva na Hristu ili na osećanju koje sam nekada imao?
Ako imate pitanja o jevanđelju, ili biste želeli da se neko moli sa vama ili da proučava Bibliju sa vama, rado ćemo čuti od vas. Uvek ste dobrodošli u Balkansku baptističku crkvu u Novom Sadu.
Ne merite veru po tome koliko brzo nikne, nego po tome u čemu je ukorenjena.
Naša molitva
Oče, hvala Ti za dobro seme Tvoje Reči. Preori tvrda i kamenita mesta u našim srcima. Učini nas dobrom zemljom koja sluša, razume i donosi rod. Kada dođe vrućina, sačuvaj nas ukorenjene u Hristu. Pomozi nam da se brinemo za nove vernike i daj nam strpljenja da rastemo duboko, a ne samo brzo. U Isusovo ime, amin.
PITANJA O PRIMANJU REČI
RADOST, KOREN I TLA
1. Da li je pogrešno osetiti veliku radost kada prvi put čujem jevanđelje?
Ne. Radost je ispravan odgovor na radosnu vest. Problem u priči je radost bez korena, a ne sama radost. Zdrava radost počiva na Hristu i vremenom postaje sve dublja.
Pismo: Dela apostolska 8:39; Dela apostolska 16:34; Matej 13:20-21.
2. Da li je slušalac kamenitog tla ikada bio spasen?
Biljka je uvenula i nije donela rod; samo dobra zemlja donosi rod. Onaj ko je zaista nanovo rođen sačuvan je od Boga i neće propasti. Slušalac kamenitog tla primio je Reč sa osećanjem, ali nije imao koren spasonosne vere.
Pismo: Matej 13:23; Jovan 10:27-29; 1. Jovanova 2:19.
3. Po čemu se kamenito tlo razlikuje od trnovitog?
Kamenito tlo vene pod vrućinom: nevoljom i gonjenjem. Trnovito tlo guši udobnost: brige ovoga sveta i prevara bogatstva. Jedno pada kroz teškoće, drugo kroz lagodnost.
Pismo: Matej 13:20-22; Luka 8:14.
4. Šta znači biti „ukorenjen" u Hristu?
To znači da naš život zavisi od Njega. Uzdamo se u Njega, hranimo se Njegovom Reči i crpimo snagu iz Njega. Koren je skriven, ali odlučuje da li će biljka preživeti vrućinu.
Pismo: Kološanima 2:6-7; Jovan 15:4-5; Efescima 3:17.
NEVOLJE, SUVA RAZDOBLJA I ROD
5. Zašto Isus kaže da nevolja dolazi „radi reči"?
Sleđenje Hrista donosi protivljenje sveta i košta nas stvari u kojima smo nekada uživali. Jevanđelje ne obećava lak život. Ono obećava Hristovo prisustvo i konačnu pobedu.
Pismo: Jovan 15:18-20; Jovan 16:33; 2. Timoteju 3:12.
6. Ako prolazim kroz suvo razdoblje, da li to znači da sam kamenito tlo?
Ne obavezno. I ukorenjeno drveće prolazi kroz sušu. Razlika je u tome što ukorenjeno drvo i dalje crpi život iz svog izvora. Gledajte na Hrista i Njegovo obećanje, a ne na to kako se danas osećate.
Pismo: Jeremija 17:7-8; Psalam 42:5; 2. Korinćanima 4:8-9.
7. Zašto neki vernici donose više roda od drugih?
Isus kaže da dobra zemlja donosi jedno sto, drugo šezdeset, a treće trideset. Rod je znak života, a Bog daje rast. Naša odgovornost je vernost, a ne poređenje.
Pismo: Matej 13:23; 1. Korinćanima 3:6-8; Jovan 15:8.
POMOĆ DRUGIMA DA RASTU
8. Kako možemo da delimo jevanđelje, a da ne stvaramo plitke obraćenike?
Propovedajte celo jevanđelje jasno: naš greh, Hristovu smrt i vaskrsenje, i spasenje po blagodati kroz veru samo u Njega. Ne obećavajte da Hristos uklanja svaku nevolju. Zatim strpljivo učite nove vernike i pripremite ih za cenu sleđenja Hrista.
Pismo: Luka 14:27-33; Dela apostolska 20:20-21; Dela apostolska 14:21-22.
9. Kako možemo da pomognemo novom verniku da pusti koren?
Učite ga Reči, molite se sa njim, pripremite ga za protivljenje i uključite ga u život crkve. Budite uz njega u njegovim prvim teškim razdobljima.
Pismo: Dela apostolska 14:22; 1. Solunjanima 2:7-12; 2. Timoteju 2:2.
10. Koju naviku koja produbljuje koren mogu da započnem ove nedelje?
Izaberite jednu: svakodnevno vreme u Reči, određeno vreme lične molitve, verno dolaženje u crkvu ili susrete sa zrelim vernikom. Male, skrivene navike stvaraju dubok koren.
Pismo: Psalam 1:2-3; Matej 6:6; Jevrejima 10:24-25.
O OVOM PROUČAVANJU Ovo proučavanje je deo naše serije za sredu uveče, Kada novina izbledi. Ako vas je ohrabrilo, podelite ga sa nekim kome je potrebno da ga čuje. |
Comments