.png)
Knjiga, i Onaj koji može da je otvori
Otkrivenje 5:1–14 · Met Miler · Balkanska baptistička crkva, Novi Sad
Kada niko ne može da otvori
Da li si ikada zaključao ključeve u automobilu? Stojiš na parkingu i kroz staklo gledaš upravo ono što ti treba. Tu je, na dohvat ruke, a ne možeš da ga dohvatiš. Ili si možda držao zvaničan dokument koji je samo jedna osoba mogla da potpiše, a te osobe nije bilo. Ili si sedeo u bolničkoj čekaonici gde je svima oko tebe bilo duboko stalo, ali je samo lekar specijalista zaista mogao nešto da uradi.
U takvim trenucima dobre namere nisu dovoljne. Ljubaznost nije dovoljna. Trud nije dovoljan. Potreban nam je neko ko može.
Otkrivenje 5 počinje upravo tim problemom, samo u razmerama neuporedivo većim od bilo čega s čim smo se ikada suočili. Jovan, koji još stoji u prestonoj dvorani neba, vidi knjigu u Božjoj desnici, zapečaćenu sa sedam pečata. Tada jak anđeo, velikim glasom, postavlja pitanje koje lebdi nad celim poglavljem:
„Ko je dostojan da otvori knjigu i da razlomi pečate njene?“
— Otkrivenje 5:2
Ovo nije obična knjiga
Ono što je napisano u ovoj knjizi nije sitnica. To nije pismo, priznanica ili spisak uputstava. Kada se ovi pečati razlome, svet će videti ono što nikada ranije nije video. Ova knjiga vodi Božji plan do kraja: sud nad svetom koji Ga je odbacio i dolazak Hristovog carstva. Kada se jednom otvori, ništa neće ostati kakvo jeste.
Zato je anđelovo pitanje toliko važno. Ko ima pravo da sve to pokrene? Jovan je pogledao po nebu, po zemlji i pod zemljom, i niko se nije našao dostojan. Njegov odgovor je jedan od najljudskijih trenutaka u celoj knjizi Otkrivenja: „I ja plakah mnogo“ (5:4).
Zašto bi je On otvorio?
Evo nečega što bi trebalo da nas zaustavi. Onaj koji će otvoriti ovu knjigu jeste Onaj koga znamo kao punog ljubavi, milostivog i blagog. On je primao malu decu. Dodirivao je gubave koje niko drugi ne bi dodirnuo. Opraštao je grešnicima. Plakao je na grobu prijatelja. Petar nam kaže da Gospod „nas trpi, jer neće da ko pogine“ (2. Petrova 3:9).
Kada je Isus u sinagogi u Nazaretu čitao iz Isaije 61, zastao je usred rečenice. Pročitao je: „Da propovedam prijatnu godinu Gospodnju“, a zatim je „savio knjigu“ (Luka 4:19–20). Nije pročitao sledeće reči: „i dan osvete Boga našega“ (Isaija 61:2). U Otkrivenju 5, Onaj koji je savio onu knjigu u Nazaretu jeste Onaj koji uzima ovu knjigu iz Očeve ruke.
Zašto bi onda blagi Spasitelj razlomio pečate koji donose sud na zemlju? Da li je na to primoran? Da li mora? Ili On to želi?
Gde smo u Otkrivenju
Pre nego što odgovorimo, dobro je da se podsetimo gde se nalazimo. Samo Otkrivenje nam daje svoj plan: „šta si video, i šta jeste, i šta će biti potom“ (1:19). U prvom poglavlju Jovan je video vaskrslog Hrista. U drugom i trećem poglavlju Hristos je govorio svojim sedmim crkvama. U četvrtom poglavlju Jovan je pozvan gore na nebo, i prvo što je video bio je presto, i Onaj koji sedi na njemu. Starešine su bacale svoje krune pred Njega i govorile: „Dostojan si, Gospode.“
Četvrto poglavlje završilo se poklonjenjem Stvoritelju. Peto poglavlje ostaje u istoj prestonoj dvorani, ali se pažnja prenosi na Otkupitelja. Četvrto i peto poglavlje su jedna vizija. Pre nego što se ijedan pečat razlomi u šestom poglavlju, Bog nam pokazuje ko drži knjigu i ko može da je otvori. Sudija dolazi pre sudova, i Jagnje pre oluje.
Celo poglavlje odgovara na tri pitanja: šta se otvara, ko je Onaj, i zašto je baš On Onaj.
1. Šta se otvara
Pismo: Otkrivenje 5:1–4.
„I videh u desnici Onoga što sedi na prestolu knjigu napisanu iznutra i spolja, zapečaćenu sa sedam pečata“ (5:1).
Ova knjiga je ispisana s obe strane. Nema više mesta da se išta doda. Jezekilj je video sličan svitak, „napisan iznutra i spolja“, i u njemu je bilo napisano „plač i jauk i tuga“ (Jezekilj 2:10). Danilu je rečeno da su reči njegovog proročanstva „zatvorene i zapečaćene do poslednjega vremena“ (Danilo 12:9). Sada je u Božjoj desnici zapečaćena knjiga, i došlo je vreme da se otvori. Sedam pečata znači da je potpuno zatvorena. Samo pravi može da je otvori.
Šta se događa kada se otvori? Od šestog poglavlja nadalje, otvaranje ove knjige sve pokreće. Za pečatima dolaze trube, a zatim čaše, i Božji sud pada na svet koji Ga je odbacio. Ali knjiga se ne završava propašću. Do dvadeset prvog poglavlja Sotona je pobeđen, smrti više nema, i „Bog će otrti svaku suzu od očiju njihovih“ (21:4). Ova knjiga sadrži kraj greha i početak Hristovog carstva.
Jak anđeo je pitao ko je dostojan, a odgovor je bila tišina. „I niko ne mogaše ni na nebu ni na zemlji ni pod zemljom da otvori knjigu ni da zagleda u nju“ (5:3). Nijedan car to nije mogao. Nijedan prorok to nije mogao. Nijedan anđeo to nije mogao.
To poznajemo i iz svakodnevnog života. Ljudi pokušavaju da poprave svet zakonima, obrazovanjem, novcem i dobrim namerama. Ponešto od toga pomaže, ali ništa od toga ne može da okonča zlo ili da obriše suze. Jovan je mnogo plakao, jer ako niko nije dostojan, ništa nikada neće biti ispravljeno.
Najveći problem sveta nije to što nikome nije stalo; nego to što niko nije dostojan.
Dok je Jovan još plakao, jedan od starešina mu se obratio. Nije mu rekao: „Potrudi se više.“ Rekao je: „Ne plači; evo.“
2. Ko je Onaj
Pismo: Otkrivenje 5:5–7.
„Ne plači; evo je nadvladao lav koji je od kolena Judina, koren Davidov, da otvori knjigu i razlomi sedam pečata njenih“ (5:5).
Starešina koristi dva naziva iz Starog zaveta. Davno pre toga Jakov je nazvao Judu „mladim lavom“ i obećao da „neće se oduzeti palica od Jude“ (Postanje 49:9–10). Isaija je prorekao „koren Jesejev“, Cara koji će doći iz Davidove loze (Isaija 11:1, 10). Ovo je obećani Car, i On je „nadvladao“.
Tako se Jovan okreće da vidi Lava, a vidi Jagnje: „Jagnje kao da je zaklano“ (5:6). Još nosi znake smrti, a ipak stoji, živo. On je pashalno Jagnje čija je krv zaštitila Izrailj (Izlazak 12). On je Onaj koji je „kao jagnje na zaklanje vođen“ (Isaija 53:7). On je „Jagnje Božije koje uze na se grehe sveta“ (Jovan 1:29).
Ima sedam rogova, znak potpune sile, i sedam očiju. Ne moramo da nagađamo šta oči znače, jer nam tekst kaže: to su „sedam duhova Božijih poslanih po svoj zemlji“ (5:6; uporedi Zaharija 4:10). On ima svu silu, i On sve vidi.
Zatim dolazi trenutak koji je celo poglavlje čekalo: „I dođe i uze knjigu iz desnice Onoga što sedi na prestolu“ (5:7). Niko Mu ne gura knjigu u ruke. On nije primoran. On dolazi i uzima je, jer je nadvladao i Njemu pripada da je otvori.
Očekujemo da sila izgleda kao lav: glasna, snažna, impresivna. Božji odgovor je Jagnje s ranama. Onaj koji pobeđuje jeste Onaj koji je bio voljan da bude zaklan.
Nebeski Lav pobeđuje kao nebesko Jagnje.
Sada znamo ko je Onaj. Ali zašto je baš On Onaj? Nebo odgovara pesmom.
3. Zašto je baš On Onaj
Pismo: Otkrivenje 5:8–14.
Kada Jagnje uzme knjigu, živa bića i starešine padaju pred Njim. Drže gusle i „zlatne čaše pune kada, koje su molitve svetih“ (5:8). Tekst nam opet sam tumači sliku: kad je molitva (uporedi Psalam 141:2). Svaka molitva koju je Božji narod ikada izgovorio da dođe Njegovo carstvo drži se pred prestolom u ovom trenutku. Nijedna od njih nije zaboravljena.
Zatim pevaju novu pesmu:
„Dostojan si da uzmeš knjigu, i da otvoriš pečate njene; jer si se zaklao, i iskupio si nas Bogu krvlju svojom od svakog kolena i jezika i naroda i plemena, i učinio si nas Bogu našemu careve i sveštenike; i carovaćemo na zemlji.“
— Otkrivenje 5:9–10
Primeti reč „jer“. On je dostojan zato što je bio zaklan. Njegova dostojnost vezana je za krst. On je iskupio ljude iz svakog jezika i naroda i učinio ih „carevima i sveštenicima“ Bogu (uporedi Izlazak 19:6). Ovde u Novom Sadu to uključuje i one koji govore srpski, mađarski, ruski i engleski.
Evo, dakle, odgovora na naše pitanje. Zašto bi blagi Spasitelj otvorio knjigu suda? Ne zato što je prestao da voli. Ista ljubav koja Ga je odvela na krst neće zauvek ostaviti greh, smrt i suze tamo gde jesu. Lekar koji zaista voli svog pacijenta ne ostavlja rak na miru. Otac je „sav sud dao Sinu“ (Jovan 5:22), a Sudija je upravo Onaj koji je prvi umro za grešnike. Pre nego što se knjiga otvori, milost je već ponuđena.
Zatim se poklonjenje širi sve dalje i dalje. Jovan čuje anđele, „deset hiljada puta deset hiljada“ (uporedi Danilo 7:10), a zatim svako stvorenje na nebu i na zemlji, kako govore velikim glasom:
„Dostojno je Jagnje zaklano da primi silu i bogatstvo i premudrost i jačinu i čast i slavu i blagoslov.“
— Otkrivenje 5:12
Ruke koje otvaraju pečate jesu ruke koje su bile prikovane na krst.
ZAKLJUČAK I PRIMENA
Nazad do zaključanih vrata
Seti se ponovo ključeva zaključanih u automobilu, dokumenta koji niko nije mogao da potpiše i čekaonice u kojoj je samo specijalista mogao da pomogne. U svakom od tih slučajeva problem nije bio koliko je ljudima stalo. Pitanje je bilo ko može.
Otkrivenje 5 odgovara na to pitanje za ceo svet. Knjiga sadrži kraj greha i dolazak Hristovog carstva, i niko na nebu ni na zemlji nije mogao da je otvori. Lav od kolena Judina, koji je Jagnje zaklano, nadvladao je. I On je dostojan zato što je bio zaklan i iskupio nas Bogu svojom krvlju.
Blagi Spasitelj nije primoran da otvori knjigu. On ne ide protiv svoje prirode. On je otvara zato što ista ljubav koja je otišla na krst neće zauvek ostaviti greh, smrt i suze tamo gde jesu.
Ispitaj svoje srce
U šta si se uzdao da će ispraviti tvoj život? Možda u novac, u neki odnos, u sopstvenu disciplinu ili u nadu da će stvari jednostavno krenuti nabolje. Ništa od toga nije dostojno, i ništa od toga ne može da otvori ono što samo Hristos može da otvori.
Gde još plačeš kao Jovan? Reči starešine važe i za tebe: „Ne plači; evo.“ Prestani da gledaš u ono što je zaključano, i pogledaj na Jagnje koje to drži u ruci.
Da li se moliš kao da su tvoje molitve važne? Nebo čuva molitve svetih u zlatnim čašama pred prestolom. Nijedna od njih nije zaboravljena.
Jedan korak ove nedelje: Jagnje je iskupilo ljude „od svakog kolena i jezika i naroda i plemena“. Zapiši ime jedne osobe koja Ga još ne poznaje. Moli se za tu osobu po imenu svakog dana, i pre nedelje je pozovi u crkvu ili podeli ovu poruku s njom.
Jagnje je tvoj Spasitelj
Svako od nas je zgrešio protiv svetog Boga (Rimljanima 3:23), i nikakvo dobro ponašanje ne može nas učiniti dostojnima. Ali Isus Hristos je dostojan, i On je učinio ono što mi nismo mogli. „Hristos umre za grehe naše po pismu, i da bi ukopan, i da usta treći dan po pismu“ (1. Korinćanima 15:3–4). Jagnje „kao da je zaklano“ stoji, živo.
Spasenje se ne zarađuje. „Jer ste blagodaću spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Božij; ne od dela, da se niko ne pohvali“ (Efescima 2:8–9). Okrećemo se od svog greha Bogu u pokajanju i uzdamo se jedino u Hrista.
Knjiga je već u Njegovoj ruci, i pečati će biti otvoreni. Isus Hristos dolazi. Upravo sada Sudija je još uvek Spasitelj koji nudi milost. „Evo sad je vreme najmilije, evo sad je dan spasenja“ (2. Korinćanima 6:2). Ne čekaj da Ga sretneš samo kao svog Sudiju. Dođi k Njemu danas kao svom Spasitelju.
Ako se nikada nisi pouzdao u Hrista, možeš Ga prizvati upravo sada, gde god da ovo čitaš. „Jer koji god prizove ime Gospodnje spašće se“ (Rimljanima 10:13). Reci Mu da znaš da si grešnik, da veruješ da je umro za tebe i vaskrsao, i da se jedino u Njega uzdaš da te spase.
PITANJE ZA RAZMIŠLJANJE Kada bi knjiga bila otvorena danas, da li bi Jagnje sreo kao svog Spasitelja ili kao svog Sudiju? |
Molitva
Gospode Isuse, Ti si jedini dostojan. Niko na nebu ni na zemlji nije mogao da otvori knjigu, ali Ti si nadvladao, jer si bio zaklan i iskupio si nas Bogu svojom krvlju. Oprosti nam što se uzdamo u ono što ne može da spase. Osuši naše suze okrećući naše oči k Tebi. Neka se naše molitve i dalje uzdižu pred Tvojim prestolom, i daj nam hrabrosti da drugima govorimo o Jagnjetu dok je još dan spasenja. Čekamo Te s nadom. Amin.
O OVOM PROUČAVANJU Ovo proučavanje deo je naše serije kroz knjigu Otkrivenja, koju propovedamo nedeljom uveče u 18:30 u Balkanskoj baptističkoj crkvi, Ćirila i Metodija 42a, Novi Sad. Dobrodošao si da nam se pridružiš. |
Imaš pitanje ili ti je potrebna molitva?
Udaljeni smo samo jednu poruku.
Pročitaj ovo proučavanje na svom jeziku
Ovo proučavanje dostupno je na engleskom, srpskom, ruskom, španskom i mađarskom jeziku. Želiš li ga na nekom drugom jeziku? Pošalji nam kratku poruku i reci nam na kom.
Comments