.png)
Poklonjenje pred Božjim prestolom
Kada se molite, šta vidite?
Budite iskreni na trenutak. Kada zatvorite oči da se pomolite, koga zamišljate na drugom kraju?
Ljubazni prijatelj preko stola za kafu? Udaljeni plafon? „Krupni momak gore“ koji je uvek opušten, uvek prijatan i nikada ga ništa što radimo zaista ne iznenađuje?
Veliki deo modernog hrišćanstva je tiho smanjio Boga na veličinu sa kojom se osećamo prijatno. On postaje drug, životni trener, „brat“ koji želi da nam pomogne da ostvarimo svoje ciljeve. I dalje koristimo prave reči, ali slika u našim glavama je postala mala.
Otkrivenje 4 nam neće dozvoliti da zadržimo tu sliku.
Razmislite o apostolu Jovanu. On se jednom naslonio na Isusove grudi na večeri (Jovan 21:20). Poznavao je Gospoda blisko kao niko ikada. Pa ipak, kada je video proslavljenog Hrista, „pao je pred njegove noge kao mrtav“ (Otkrivenje 1:17). A onda je bio pozvan na nebo i pokazan mu je presto.
Ova objava prolazi kroz tu prestonu sobu. Nadam se da ćete do kraja imati više od razumevanja poglavlja. Nadam se da ćete imati sliku koju ćete nositi sa sobom u svakoj molitvi koju izgovarate.
Pre nego što se otvori i jedan pečat ili zatrubi ijedna truba, Bog se pobrine da Njegov narod vidi ko vlada.
Otkrivenje 4:1–11 · Pastor Met Miler · Balkanska baptistička crkva, Novi Sad
U ovoj objavi:
Gde se Otkrivenje 4 uklapa u knjigu
Zašto je Bog prvo pokazao Jovanu presto
Bog koji vlada, Bog koji je svet i Bog koji je stvorio sve stvari
Kako uneti prestonu sobu u svoje molitve
Dublji uvid: teška pitanja o Otkrivenju 4
Otkrivenje 4 na engleskom, ruskom i španskom jeziku
Gde se Otkrivenje 4 uklapa
Jovan je primio ovu viziju dok je bio na ostrvu Patmos „zbog reči Božije i zbog svedočanstva Isusa Hrista“ (Otkrivenje 1:9). U 1. poglavlju, Hristos mu je dao pregled cele knjige:
„Napiši šta si video, i šta jeste, i šta će biti posle.“ — Otkrivenje 1:19
Stvari koje si video: vizija proslavljenog Hrista u 1. poglavlju.
Stvari koje su: sedam crkava iz poglavlja 2 i 3.
Stvari koje će biti posle: sve od 4. poglavlja pa nadalje.
U Otkrivenju 3, Hristos se obraća Sardu, Filadelfiji i Laodikiji. Sard je morao da se probudi. Filadelfija je morala čvrsto da se drži. Laodikija je morala da se pokaje. Hristos je znao njihovo stvarno stanje i pozvao ih je da odgovore na Njegovu Reč.
Te zapovesti su i dalje važne. Ne možemo tvrditi da verujemo Gospodu dok odbijamo Njegovu ispravku. Pa ipak, crkvama je takođe bila potrebna hrabrost da ga poslušaju u svetu koji se opire Njegovom autoritetu.
Tada se scena menja. Obratite pažnju na reč koju glas koristi u Otkrivenju 4:1: „Popni se ovamo, i pokazaću ti šta ima biti posle.“ To je ista reč iz Hristovog nacrta. Poglavlje 4 otvara treći deo knjige, stvari koje tek treba da dođu. I Gospod koji poznaje svoje crkve sada je prikazan kako vlada svetom u kome žive.
Zašto je Bog prvo pokazao Jovanu presto
Razmislite o ljudima koji su prvi pročitali ovu knjigu. Bile su to male kongregacije raštrkane po provinciji Aziji. Neki su već patili za Hrista. Smirni je rečeno da očekuje zatvor i nevolju (Otkrivenje 2:10), a Antipa je već bio ubijen u Pergamu (Otkrivenje 2:13).
Poglavlja koja slede opisuju sud izliven na zemlju. Ali pre nego što Jovan bilo šta od toga vidi, vidi presto i Onoga koji sedi na njemu. Taj redosled je poenta. Sve što sledi dolazi sa ovog prestola. U Otkrivenju 5, zapečaćena knjiga je u desnoj ruci Onoga koji sedi na prestolu, a u Otkrivenju 6, Jagnje počinje da otvara njene pečate.
Dakle, pre svega drugog, prvi čitaoci su naučili tri stvari:
Svet nije van kontrole.
Presuda nije slučajna.
Obožavanje je na prvom mestu.
Sve ukazuje na presto
Dok čitate Otkrivenje 4:1–11, primetite koliko često Jovan pominje presto. Stvorenja, starešine, svetiljke i more su opisani u vezi sa njim. Naša pažnja je usmerena na Onoga koji sedi tamo.
Jovan opisuje blistavo kamenje i dugu sličnu смарагду. Munja, grom i glasovi izlaze iz prestola. Ovi detalji prenose slavu i veličanstvo. Pre nego što pokušamo da svakoj boji ili predmetu pripišemo posebno značenje, trebalo bi da viziju primimo sa strahopoštovanjem.
Sami vernici nam govore šta je najvažnije: Bog je svet, On živi večno i On je stvorio sve stvari. Njegova vrednost ne zavisi od toga šta se dešava na zemlji, ili od toga da li je naša nedelja dobro prošla.
Zato što Bog vlada i dostojan je, možemo mu verovati, prihvatiti Njegovu ispravku i slaviti ga danas.
Poglavlje se kreće u tri koraka, a mi ćemo ih pratiti:
Bog koji vlada (stihovi 1–5)
Bog koji je svet (stihovi 6–8)
Bog koji je stvorio sve stvari (stihovi 9–11)
1. Presto nije prazan
Otkrivenje 4:1–5
„Na nebu je bio postavljen presto, i na prestolu je sedeo jedan.“ — Otkrivenje 4:2
Jovan ne vidi prazan presto. Bog je prisutan i vlada. Sjaj oko Njega usmerava pažnju na Njegovo veličanstvo, a grom i munja nas podsećaju da je Njegov autoritet ozbiljan.
Za vernike u prvom veku, najmoćniji presto koji su mogli da vide na zemlji pripadao je Rimu. Jovanu je prikazan presto koji stoji iznad svakog zemaljskog.
To ne znači da ćemo razumeti svaki događaj ili izbeći svaku tugu. Crkve su se već suočile sa patnjom. To znači da se naša patnja dešava u svetu čiji konačni autoritet pripada Bogu.
Zato zapovesti crkvama u 2. i 3. poglavlju imaju smisla. Hristos bi mogao da ih pozove da se čvrsto drže, probude i pokaju, jer Onaj na prestolu vlada. Verujte u Njegovu vladavinu dok slušate Njegovu Reč. Poverenje raste dok delujemo po onome što je Bog jasno stavio do znanja.
Zauzeti presto nam daje samopouzdanje. A obožavanje oko njega nas uči strahopoštovanju koje treba da ide uz to samopouzdanje.
U molitvi: Ne govorite u prazan prostor ili Bogu koji čeka da preuzmete kontrolu. Govorite Onome koji sedi i vlada.
2. Sveti, sveti, sveti
Otkrivenje 4:6–8
„Svet, svet, svet Gospod Bog Svedržitelj, koji beše i jeste i koji dolazi.“ — Otkrivenje 4:8
Četiri živa bića neprestano priznaju Božju svetost. Ona „nemaju počivanja ni danju ni noću“, govoreći to. Njihov neobičan izgled podseća nas da nebo ide daleko iznad našeg običnog iskustva. Ali njihove reči nam jasno govore kako da odgovorimo Gospodu.
Bog je savršeno čist. Njegova moć ne opravdava nepravdu, i pošto je večan, ne menja se sa prolaznim modnim trendovima. Ne možemo Ga naterati da nešto odobri samo time što se sami osećamo prijatno sa tim.
Zato su i sudovi koji slede ispravni. Bog koji ih šalje je svet. On ne deluje iz hira ili okrutnosti, već iz savršene čistote.
Tu se slika „Bog je moj brat“ raspada. Niko u ovoj prestonoj sobi nije opušten. Stvorenja najbliža Njemu nikada se nisu navikla na Njegovu svetost.
Dakle, poštovanje se proteže dalje od reči koje pevamo. Ono oblikuje naše privatno ponašanje, naš govor i način na koji se ophodimo prema drugim ljudima. Da li postoji greh koji smo preimenovali u naviku? Da li postoji ogorčenost koju branimo jer verujemo da druga osoba to zaslužuje?
Primite sveti Božji ukor. Priznajte greh koji znate, okrenite se od njega i zamolite Njegovu pomoć da biste poslušali. Prva Jovanova 1:9 daje vernicima uverenje u oproštaj i očišćenje dok ispovedaju svoje grehe. Možemo doći iskreno, jer je Njegova milost stvarna.
Živa bića hvale Božju svetost. Starešine nam zatim pokazuju kako stvorena bića poštuju Onoga kome sve pripada.
U molitvi: Pre nego što donesete svoj spisak, zastanite i priznajte ko je On. Neka „sveti, sveti, sveti“ zadrži ton pre nego što bilo šta zatražite.
3. Zašto starešine bacaju svoje krune
Otkrivenje 4:9–11
„Dostojan si, Gospode, da primiš slavu i čast i silu, jer si Ti stvorio sve, i po volji Tvojoj jeste i stvoreno je.“ — Otkrivenje 4:11
Starešine padaju ničice i bacaju svoje krune pred presto. Bilo kakvu čast imaju, stavljaju je pred Boga. Priznaju Njegovu dostojnost jer je On stvorio sve stvari i sve postoji Njegovom voljom.
Obratite pažnju na razlog koji navode. Božje pravo da vlada i sudi počiva na činjenici da je On Stvoritelj. Onaj koji je stvorio sve stvari ima pravo da ih dovede u red.
Naše sposobnosti, posedi i mogućnosti su darovi koje smo primili. Možemo zahvaliti Bogu na njima i verno ih koristiti, a da ih ne tretiramo kao dokaz da smo nezavisni. Obožavanje uključuje način na koji trošimo vreme i resurse koje nam je On poverio.
Zato odajte Tvorcu čast koju zaslužuje. Zahvalite Mu se na konkretnom daru. Podelite ono što imate sa nekim kome je potrebno. Iskoristite priliku da govorite o Hristu. Stvoreni smo da poštujemo Boga, a sopstvena važnost nam stoji na putu toj svrsi.
U molitvi: Donesite svoje „krune“ sa sobom: svoje planove, svoje uspehe, svoje darove. Položite ih pred Njega i zahvalite Mu za svaki od njih.
Unesite tronsku sobu u svoje molitve
Pa šta sada zamišljate kada se molite? Sveto pismo nas ne traži da izmislimo sopstvenu sliku o Bogu. Ono nam daje ovu. Evo jednostavnog načina da dozvolite Otkrivenju 4 da oblikuje vaše molitve:
Vidi presto zauzet. Pre nego što progovoriš, zapamti da Bog sedi i vlada. Ništa na tvojoj listi nije van Njegovog domašaja.
Čujte „sveti, sveti, sveti“. Počnite sa strahopoštovanjem, a ne sa molbama. Ispovedajte svaki greh za koji znate.
Položite svoje krune. Zahvalite Mu za konkretne darove i vratite ono što ste tretirali kao svoje.
Dođite kroz Hrista. Ne ulazite u ovu sobu svojom zaslugom. Dolazite zbog Jagnjeta koje je zaklano (Otkrivenje 5:6), čija je krv primljena na samom nebu (Jevrejima 9:24).
Taj poslednji korak menja sve. Ovaj sveti, strašni Bog nije prijatelj, ali je otvorio put grešnicima da Mu priđu:
„Pristupajmo, dakle, smelo prestolu blagodati, da bismo stekli milost i našli blagodat za pomoć u pravo vreme.“ — Jevrejima 4:16
Strahovanje i smelost idu zajedno. Dolazimo smelo zbog Hrista, i dolazimo sa strahopoštovanjem zbog onoga koji sedi na prestolu.
Šta je Otkrivenje 4 napisano da bi se uradilo
Otkrivenje 4 nije dato da bi zadovoljilo radoznalost o nebeskom nameštaju, niti daje vremenski raspored za svaki događaj u našim životima. Dato je da bi Božji narod znao, pre nego što se bilo šta drugo u knjizi otkrije, ko sedi na prestolu.
Njegov presto je zauzet. Njegova svetost zaslužuje poštovanje. Njegovo delo kao Tvorca daje Mu pravo na svaki život i pravo da sudi svetu.
Veruj Bogu koji vlada. Poštuj Boga koji je svet. Obožavaj Boga koji te je stvorio.
Učinite svoj odgovor konkretnim
Da li živite kao da je presto zauzet? Hristos je pozvao crkve na vernost jer Bog vlada. Pronađite jednu stvar koju vam je Njegova Reč jasno stavila do znanja i poslušajte je ove nedelje, čak i ako je nepopularna.
Gde si postao opušten prema grehu? Ne odgovaraj samo opštim obećanjem da ćeš se bolje ponašati. Priznaj konkretnu grešku. Zamoli za oproštaj tamo gde si nekoga povredio i ukloni priliku koja te stalno vraća u to.
Koji dar ste počeli da tretirate kao potpuno svoj? Razmislite o svom vremenu, novcu, zdravlju, iskustvu ili sposobnostima. Zahvalite Bogu na tome i odlučite kako ga možete iskoristiti da poslužite nekom drugom ove nedelje.
Izaberite jedan konkretan odgovor i postupite u skladu sa njim. Poglavlje o nebeskom obožavanju trebalo bi da utiče na način na koji živimo na zemlji.
Dođite Bogu kroz Isusa Hrista
Božja svetost takođe otkriva potrebu dublju od boljih navika. Sagrešili smo protiv našeg Stvoritelja. Pohađanje verskih obreda, velikodušni pokloni i dobar ugled ne mogu ukloniti tu krivicu.
Isus Hrist je umro za naše grehe, bio je sahranjen i vaskrsao (1. Korinćanima 15:3–4). Efescima 2:8–9 uči da je spasenje Božji dar, primljen blagodaću kroz veru. Dolazimo Bogu verujući u Hristovo spasonosno delo, a ne u sopstvenu dobrotu.
Pokajanje znači okretanje Bogu od našeg greha. To nije obećanje da ćemo se učiniti dostojnim pre nego što dođemo k Njemu. Spasitelj je u stanju da spase one koji dolaze k Bogu kroz Njega (Jevrejima 7:25).
Otkrivenje 5 će nam skrenuti pažnju na Jagnje i Njegovo delo iskupljenja. Stvoritelj koga nebo obožava obezbedio je put grešnicima da mu se približe kroz Hrista.
Ako već pripadate Hristu, neka ova vizija obnovi vaše poverenje, poslušnost i zahvalnost. Ako Mu nikada niste verovali, obratite se danas Njemu sa verom. Vaša nada pripada Spasitelju koji je umro i vaskrsao.
Molitva
Oče, Ti vladaš u svetosti i slavi. Oprosti nam što živimo kao da naše brige, želje ili dostignuća zaslužuju prvo mesto. Pomozi nam da verujemo u Tvoju vladavinu, da ispovedamo svoje grehe i da verno koristimo Tvoje darove. Hvala Ti za spasenje kroz Isusa Hrista. Daj nam hrabrosti da delimo Njegovo jevanđelje i služimo drugima dok čekamo Njegov dolazak. Amin.
Dublji zalazak: Teška pitanja o Otkrivenju 4
Otkrivenje 4 pokreće mnoga pitanja. Ko su starešine? Šta su čudna stvorenja? Da li je ovo uznesenje? Ako ste se pitali o nekom od ovih pitanja, niste sami, zato hajde da ih pažljivo razmotrimo.
Čitanje vizije uz jasno učenje
Otkrivenje 4 je inspirisano Sveto pismo. Njegove slikovitosti nas uče o Božjoj slavi i nebeskom obožavanju. Dok ga proučavamo, trebalo bi da odvojimo ono što poglavlje eksplicitno kaže od zaključaka izvedenih upoređivanjem sa drugim odlomcima. Nesigurnost u vezi sa simbolom nikada ne bi trebalo da poništi jasno učenje o Bogu, Hristu, spasenju ili Svetom Duhu.
Centralne tvrdnje poglavlja su jednostavne: Bog vlada, svet je, živi večno i stvorio je sve stvari. Možemo odgovoriti na te istine čak i tamo gde se identitet ličnosti još uvek raspravlja.
Da li je „Popni se ovamo“ uznesenje crkve?
Otkrivenje 4:1–2
Neposredna zapovest je upućena Jovanu. On je pozvan da primi nebesku viziju i odmah je u Duhu. Tekst ne opisuje eksplicitno da su svi vernici ovde uzdignuti ili sakupljeni.
Verujemo da će Hristos okupiti svoju crkvu oko sebe pre buduće Nevolje. Prva Solunjanima 4:16–17 opisuje vaskrsenje vernika koji su umrli i susret živih vernika sa Gospodom. Otkrivenje 3:10 doprinosi našem razumevanju izbavljenja od predstojećeg svetskog časa iskušenja.
Neki tumači vide Jovanovo uzdizanje kao sliku tog okupljanja. To može poslužiti kao ilustracija u okviru šireg proročkog tumačenja, ali Otkrivenje 4:1 samo po sebi ne utvrđuje uznesenje niti njegovo vreme. I glas sličan trubi ovde ne treba automatski izjednačavati sa svakom trubom pomenutom negde drugde.
Evo jednog zanimljivog zapažanja. Reči „crkva“ i „crkve“ pojavljuju se iznova i iznova u poglavljima 1–3, ali nijedna reč se ne pojavljuje u poglavljima 4–21. „Crkve“ se ponovo pojavljuju u Otkrivenju 22:16. Pošto verujemo da je crkva okupljena pre Nevolje, ova promena fokusa, zajedno sa Jovanovim pozivom naviše, može odgovarati okupljanju crkve pre sudova. Ali ovo je potkrepljujući dokaz koji treba razmotriti, a ne dokaz iz tišine. Ova poglavlja i dalje pominju svece, i samo odsustvo reči ne može utvrditi vreme uznesenja.
Da li „posle ovoga“ dokazuje da je crkveno doba završeno?
Otkrivenje 4:1
Ova fraza označava kretanje u Jovanovoj viziji i najavljuje stvari koje će biti prikazane kasnije. Ona odgovara razvoju od crkava do nebeske scene. Međutim, same reči ne predstavljaju potpuni proročki raspored i ne navode da svaki raniji događaj mora biti završen pre nego što počne svaka kasnija scena.
Ovaj prelaz čitamo zajedno sa Otkrivenjem 1:19 i ostatkom knjige. Buduće razumevanje sudova treba argumentovati iz tog šireg konteksta, a ne zaključivati u potpunosti iz dve reči.
Ko sedi na prestolu?
Otkrivenje 4:2–3 i 5:6–7
Onaj na prestolu se obožava kao večni Tvorac. Otkrivenje 5 razlikuje Jagnje od Onoga koji sedi na prestolu, tako da Onog koji sedi razumemo kao Boga Oca.
Ova razlika ne poriče Hristovo božanstvo. Jovan 1:1–3 identifikuje Reč kao Boga i Tvorca, a Otkrivenje 5:13 spaja Onoga na prestolu i Jagnje u nebeskoj hvali. Otac i Sin su različite ličnosti, a Sin nije stvoreno biće.
Jovan opisuje pojavu Onoga na prestolu upoređujući Ga sa blistavim kamenjem. On nam ne daje portret na osnovu kojeg bismo mogli rekonstruisati Božje fizičke crte.
Ko su dvadeset četiri starešine?
Otkrivenje 4:4 i 4:10
Oni sede na prestolima, nose bele haljine i zlatne krune i obožavaju Boga. Njihova odeća i čast podsećaju na obećanja data Hristovom narodu u Otkrivenju 2–3.
Shvatamo ih kao predstavnike iskupljenih ljudi na nebu, što odgovara našem očekivanju da je crkva sa Hristom pre sudova koji slede. Ovo je tumačenje koje potkrepljuju okolne slike, a ne identifikacija koju nam 4. poglavlje eksplicitno daje.
Drugi hrišćani ih shvataju kao nebeske savetodavne figure ili kao predstavnike Božjeg naroda u širem smislu. Dvadeset četiri svešteničke divizije u 1. Letopisima 24 nude moguću pozadinu, ali sam broj ne dokazuje određeni identitet. Niti ih tekst imenuje kao dvanaest patrijaraha i dvanaest apostola.
Njihovo obožavanje je sigurno, čak i tamo gde je njihov tačan identitet sporan. Njihove krune usmeravaju čast ka Bogu, a ne ka njima samima.
Da li su sedam Duhova sedam odvojenih Svetih Duhova?
Otkrivenje 4:5
Ovaj odlomak poistovećuje sedam upaljenih svetiljki sa sedam Božjih duhova. Ovo shvatamo kao simboličnu sliku punoće jednog Svetog Duha. Uporedite Otkrivenje 1:4, 3:1 i 5:6, i službu Duha opisanu u Isaiji 11:2.
Sveto pismo uči da postoji jedan Duh (Efescima 4:4). Otkrivenje 4 ne zahteva sedam božanskih duhova. Isaija 11:2 pomaže da se rasvetli simbolika, ali je ne treba predstavljati kao definiciju koju Jovan ovde eksplicitno daje. Neki tumači shvataju sedam duhova kao nebeske sluge, tako da simbolika zahteva pažljivo poređenje sa širim biblijskim svedočanstvom.
Koje su četiri zveri?
Otkrivenje 4:6–8
Starija engleska reč „zveri“ prevodi reč za živa bića. To su bića koja obožavaju Boga oko Božjeg prestola. Ne smeju se mešati sa neprijateljskim zverima predstavljenim u Otkrivenju 13, gde se koristi drugačija grčka reč.
Njihov izgled podseća na živa bića iz Jezekilja 1 i šestokrile obožavaoce iz Isaije 6. Ove veze nam pomažu da prepoznamo scenu nebeskog prestola. Ali opisi nisu identični, pa bi trebalo da izbegavamo da svaki detalj stavljamo u jedan dijagram.
Shvatamo ih kao nebeska bića koja služe u Božjem prisustvu. Njihove brojne oči ukazuju na pažljivu pažnju unutar slike. Tekst ne objašnjava svako oko niti pridaje zasebnu doktrinu svakoj karakteristici.
Lav, tele, ljudsko lice i orao ponekad su povezivani sa četiri Jevanđelja. Ta veza nije napravljena u Otkrivenju 4 i ne treba je predavati kao eksplicitno značenje poglavlja.
Šta znače kamenje i duga?
Otkrivenje 4:3
Džon koristi poređenja da opiše sjaj i boju. Stariji termin „sardin“ odnosi se na crvenkasti kamen, koji se obično naziva sardijus ili karneol. Nema nikakve veze sa ribom! Drevna imena dragog kamenja takođe se ne poklapaju uvek tačno sa modernim klasifikacijama minerala.
Duga podseća na biblijsku sliku Božje slave u Jezekilju 1:28, a može podsetiti i čitaoce na Njegovu vernost zavetu u Postanju 9. Samo Otkrivenje 4 opisuje njen smaragdni izgled bez dodeljivanja svakoj boji posebnog teološkog značenja.
Mnogi biblijski učitelji su primetili da su sard i jaspis bili prvi i poslednji kamen na prsniku prvosveštenika (Izlazak 28:17–20), prikladan odjek Onoga koji je „Alfa i Omega, prvi i poslednji“. Duboko crvena boja sardusa može nas podsećati i na Hristovu krv. Otkrivenje 4 ne objašnjava kamenje na ovaj način, ali Pismo jasno kaže da je ova prestona soba mesto gde se prima Hristova žrtva. On je ušao „u samo nebo, da se sada pojavi pred Božjim licem za nas“ (Jevrejima 9:24), a već u sledećem poglavlju Jagnje „kao zaklano“ stoji usred prestola (Otkrivenje 5:6). Slava koju Jovan vidi je slava Boga koji prihvata grešnike kroz krv svog Sina.
Tvrdnje da svaki kamen mora da predstavlja određenu osobinu, pleme ili fazu spasenja prevazilaze ono što ovo poglavlje objašnjava. Jasan efekat opisa je strahopoštovanje pred Božjom slavom.
Da li je stakleno more bukvalno okean?
Otkrivenje 4:6
Jovan vidi nešto poput staklenog mora, poput kristala. Njegov uporedni jezik je važan. Vizija prenosi briljantan, veličanstven prizor pred prestolom. Ne zahteva običan okean od stakla.
Veze sa Jezekiljem 1:22 ili bronzanim morem u hramu mogu nam pomoći da istražimo simboliku. Ali poglavlje ne poistovećuje eksplicitno more sa krštenjem, Božjom Rečju ili određenom grupom ljudi. Sugestije poput ovih treba da ostanu tumačenja, a ne ustaljene definicije.
Da li „Sveti, sveti, sveti“ samo po sebi uči o Trojstvu?
Otkrivenje 4:8
Ponovljena izjava naglašava Božju svetost i podseća na Isaiju 6:3. To je u skladu sa biblijskom doktrinom o Trojstvu, ali samo ponavljanje ne uspostavlja tri božanske ličnosti.
Trojstvo učimo zajedno razmatrajući učenje Svetog pisma: postoji jedan Bog, a Otac, Sin i Sveti Duh su lično prepoznatljivi i božanski. Matej 28:19 objedinjuje sva tri u jednom kršteničkom imenu. Ne bi trebalo da svaku grupu od tri činimo dokazom Trojstva.
Da li krune i obožavanje zaslužuju spasenje?
Otkrivenje 4:10–11
Starešine priznaju Božju dostojnost. Bacanje svojih kruna pred Njega izražava čast i pokornost. Odlomak ne kaže da odricanje od nagrade kupuje večni život.
Spasenje se prima blagodaću kroz veru (Efescima 2:8–10). Verna služba je važna i Gospod će je proceniti (1. Korinćanima 3:14–15), ali nikada ne postaje temelj spasenja. Božji darovi nam daju razlog da služimo sa zahvalnošću.
Kakva god pitanja da ostanu, srž poglavlja ostaje jasna: Bog vlada i On je dostojan našeg obožavanja.
Čitanje Otkrivenja 4 na engleskom, ruskom i španskom jeziku
Engleski KJV • Ruski sinodalni • Španski Reina Valera 1960
Naša crkvena porodica čita Bibliju na više jezika, tako da je korisno uporediti kako različiti prevodi formulišu ovo poglavlje. Različite reči ne znače automatski različitu doktrinu. Ovde sva tri prevoda opisuju istu scenu prestola. Dakle, pre nego što pretpostavimo neslaganje oko značenja, razmotrimo uobičajene jezičke razlike.
Sedišta i prestoli (stih 4)
Engleski KJV mesta starešina naziva „seats” (sedišta), dok ruski i španski prevod koriste svoje reči za „prestole”. U grčkom izvorniku ista reč za presto označava i središnji presto i prestole starešina. Zato engleski izraz ne odvaja njihova mesta od nebeskog dvora.
Njihov autoritet je i dalje podređen. Oni padaju pred Onim koji sedi na centralnom prestolu i priznaju Njegovu dostojnost.
„Sardine stone” i drugi nepoznati nazivi dragog kamenja (stih 3)
Stariji izraz dragog kamenja u KJV danas može biti zbunjujući. Španski koristi cornalina, dok ruski koristi сардису, a ruska reč смарагду kasnije u stihu se odnosi na smaragd. Ove reči opisuju kamenje i boju, a ne odvojene doktrine.
Učitelj može da objasni stariji rečnik bez pretvaranja da identifikuje svaki drevni kamen sa naučnom preciznošću. Jovanova poređenja usmeravaju našu pažnju na božanski sjaj.
Zveri i živa bića (stihovi 6–9)
Španski prevod kaže seres vivientes, „živa bića”. Ruski koristi животных, reč koju savremeni čitaoci mogu povezati sa životinjama. Engleski KJV kaže „beasts”. U kontekstu sva tri izraza označavaju četiri živa bića koja se klanjaju pred prestolom.
Oni se razlikuju od zlih zveri iz Otkrivenja 13. Ne bi trebalo da dozvolimo da savremene asocijacije sa jednom prevedenom rečju nadjačaju opis onoga što ova stvorenja zapravo rade u ovom poglavlju.
Svemogući i večni (stih 8)
Engleski „Almighty” u KJV-u, španski Todopoderoso i ruski Вседержитель izražavaju Božju vrhovnu moć i vlast. Sva tri prevoda opisuju Ga kao Onoga koji je bio, koji jeste i koji dolazi.
Vernici priznaju večnog Gospoda. Njihove reči ne sugerišu da je Bog počeo da postoji ili da će Njegov autoritet ikada isteći.
„Po tvom zadovoljstvu“ (stih 11)
KJV kaže da sve stvari postoje i da su stvorene za Božje „zadovoljstvo“. Španski i ruski jezik koriste reči koje se eksplicitno odnose na Njegovu volju. Ovde „zadovoljstvo“ znači Njegovu svrhu ili volju. Ne treba ga svoditi na zabavu.
Stvaranje postoji zato što je Bog to želeo. Ta istina Mu daje pravo da primi slavu, čast i moć. To ne znači da Ga greh raduje ili da stvoreni ljudi nemaju vrednost.
Razlikovati formulaciju i tumačenje
Sva tri prevoda čuvaju Jovanov lični poziv, dvadeset četiri starešine, sedam duhova i četiri živa bića. Promena prevoda ne uklanja potrebu da se te slike pažljivo tumače.
Zato pročitajte kontekst, uporedite Sveto pismo sa Svetim pismom i odvojite ono što tekst kaže od onoga što mi zaključujemo. Zajednička poruka ostaje jasna: Bog vlada i zaslužuje obožavanje svog stvaranja.
Konsultovani tekstovi
Otkrivenje 4: biblegateway.com/passage/?search=Revelation+4&version=KJV
Otkrivenje 4, ruski Sinodalni prevod: bible.com/bible/400/REV.4.SYNO
Reina Valera 1960 Otkrivenje 4: biblegateway.com/passage/?search=Revelation+4&version=RVR1960
Sledeći put, okrećemo se Otkrivenju 5 i Jagnjetu i Njegovom iskupiteljskom delu.
Comments