.png)
Možeš li pouzdano znati?
1. Jovanova 5:9–13 · Matt Miller · Balkanska baptistička crkva, Novi Sad
🎧 Kada ovaj post dobije 5 ❤️, snimićemo ga i kao audio.
Čovek na planini
Zamisli čoveka koji pre dvesta godina stoji na vrhu planine.
Penjao se celo jutro. Sada su oblaci ispod njega kao belo more, a vrhovi se nižu jedan za drugim sve do izlazećeg sunca. To je najlepše što je ikada video.
A prva misao mu je – žena. Ona je kilometrima daleko, kod kuće u dolini.
„Voleo bih da joj pošaljem ovo“, kaže čoveku pored sebe. „Ne opis. Ovo. Baš ovo što sada gledam, da i ona to vidi.“
Prijatelj se nasmeje. „Nemoguće.“
I pre dvesta godina bio je u pravu. Planinu nisi mogao da pošalješ kroz vazduh.
Danas bi taj čovek izvadio telefon, otvorio Viber, i žena bi videla izlazak sunca pre nego što bi on vratio telefon u džep.
Istorija je puna „nemogućeg“. Godine 1903. dva brata su letela svojom mašinom dvanaest sekundi. Šezdeset šest godina kasnije, ljudi su hodali po Mesecu. Iznova i iznova ljudi su govorili „nemoguće“ za stvari koje su samo čekale da budu otkrivene.
Ali postoji jedno „nemoguće“ koje je važnije od svih ostalih. Ne tiče se mašina. Tiče se tebe, i onoga što se dešava trenutak posle tvoje smrti.
Oko čega se svi slažu?
Evo jedne zagonetke. Oko čega se slažu muslimanski imam, hinduistički sveštenik, katolički sveštenik i pravoslavni sveštenik?
Ne oko Boga. Ne oko Isusa. Ne oko Biblije. Ne slažu se gotovo ni oko čega.
Ali postavi svakome od njih jedno pitanje, „Mogu li sigurno da znam gde ću otići kad umrem?“, i četiri puta ćeš čuti isti odgovor: „To niko ne može znati.“
U samom Kuranu Muhamed kaže: „niti znam šta će biti sa mnom, ni s vama“ (Kuran 46:9). Hinduizam nudi ciklus za ciklusom ponovnih rođenja, a oslobođenje nikada nije zagarantovano. Katolički Tridentski sabor izjavio je da niko, bez posebnog otkrivenja, ne može imati „apsolutnu i nepogrešivu sigurnost“ da će istrajati do kraja. A jedan poznati pravoslavni episkop, kada su ga pitali „Jeste li spaseni?“, blago je odgovorio: „Spasavam se.“
Čak će ti i mnogi protestanti reći: „Možeš znati da si danas spasen, ali sutra to možeš izgubiti.“ To je iskreno rečeno, ali i dalje znači da niko ne može znati gde će otići kad umre.
Veći deo religioznog sveta slaže se oko ove jedne stvari: ne možeš znati. Jedan kratak stih se ne slaže ni sa jednim od njih.
“Ovo sam napisao vama koji verujete u ime Sina Božijeg, da biste znali da imate život večni.”
— 1. Jovanova 5:13
Šta druge vere zaista uče?
Islam: Kuran 46:9; u zbirci Sahih al-Buhari (1243, 3929) Muhamed kaže da ni on, iako je poslanik, ne zna šta će Alah učiniti s njim.
Rimokatolici: Tridentski sabor, 6. zasedanje, kanon 16; Katehizam (§2005) kaže da se ne možemo osloniti na svoja osećanja ili dela da bismo zaključili da smo spaseni.
Pravoslavni: spasenje se uči kao proces koji traje ceo život, a puna sigurnost se obično smatra preuzetnošću. Mnogi naši susedi su odrasli s tim učenjem, i to govorimo s poštovanjem.
Neke protestantske grupe (na primer mnoge pentekostalne i metodističke crkve, kao i baptisti „slobodne volje“) uče da možeš biti spasen danas, ali da to kasnije možeš izgubiti. Amiši govore o „živoj nadi“, a tvrdnju da znaš smatraju gordošću.
Bog je dao svoje svedočanstvo
Jovan ne odgovara na zagonetku svojim mišljenjem. On ulazi u sudnicu.
“Ako primamo svedočanstvo ljudi, svedočanstvo je Božije veće. Jer ovo je svedočanstvo Božije kojim je on svedočio za svojega Sina.”
— 1. Jovanova 5:9
Svedočanstvo i svedočiti su reči iz sudnice. Znače iskaz dat pod zakletvom. A ti svakog dana živiš oslanjajući se na ljudsko svedočanstvo. Veruješ lekaru kada ti čita nalaz krvi. Veruješ izvodu iz banke. Sudija će poslati čoveka u zatvor na osnovu reči dvojice svedoka.
Ako tako verujemo reči ljudi, kaže Jovan, koliko više treba da verujemo reči Božijoj? Šta je, dakle, Bog tačno posvedočio?
“A ovo je to svedočanstvo: Bog je nama dao život večni i taj je život u njegovom Sinu.”
— 1. Jovanova 5:11
Obrati pažnju na reči. „Bog je nama dao.“ Ne „daće ti ako budeš dovoljno dobar“. Već je dao, kao poklon koji ti je već u rukama. Poklon ne zarađuješ i ne otplaćuješ ga na rate. Primaš ga.
Onda Jovan kaže nešto zbog čega svako od nas treba da zastane: „ko ne veruje Bogu, načinio ga je lažom“ (st. 10). Kada je Bog dao svoje svedočanstvo, sumnjati u njegovo obećanje nije poniznost. To znači nazvati Svedoka lažovom.
Čijoj reči više veruješ, ljudskoj ili Božijoj?
Zašto je Jovan napisao ovu poslanicu?
Jovan je napisao dve knjige s jasno navedenom svrhom. Njegovo Evanđelje zapisano je „da bi poverovali da Isus jeste Hristos“ (Jovan 20:31), da ljude dovede do vere.
Njegova prva poslanica napisana je „vama koji verujete … da biste znali“ (1. Jovanova 5:13), da vernike dovede do sigurnosti. Sigurnost spasenja nije sporedna misao u 1. Jovanovoj. Ona je razlog zbog kog ova poslanica postoji.
ZASTANI I RAZMISLI Kada razmišljam o večnosti, da li se oslanjam na svoja osećanja ili na ono što je Bog posvedočio? |
Jedna linija prolazi kroz svet
Većina ljudi zamišlja nebo kao vrh dugačkih lestvica. Moli se više, daj više, trudi se jače, i možda ćeš jednog dana biti dovoljno dobar. Nikada ne možeš biti siguran da si se popeo dovoljno visoko, jer lestvice nemaju kraja.
Bog crta nešto potpuno drugačije. Ne lestvice. Liniju.
“Ko ima Sina, ima život, ko nema Sina Božijeg, nema života.”
— 1. Jovanova 5:12
U ovom stihu postoje samo dve vrste ljudi. Ne dobri i loši. Ne oni u crkvi i oni napolju. Ljudi koji imaju Sina i ljudi koji ga nemaju.
Ne kaže „ko je kršten“, ni „ko ide u crkvu“, ni „ko se trudio koliko je mogao“. Te stvari su važne, ali one nisu ta linija. Linija je Osoba.
Zato je Pavle mogao da napiše: „Jer ste blagodaću spašeni, kroz veru, i to nije od vas, to je dar Božiji! Ne od dela, da se ne bi ko hvalisao“ (Efescima 2:8–9). I zato je razbojnik koji je umirao na krstu, bez krštenja, bez dobrih dela i bez vremena, čuo Isusa kako kaže: „Zaista, kažem ti, danas ćeš biti sa mnom u raju!“ (Luka 23:43).
Nebo nije na vrhu lestvica. Nebo je s druge strane jedne Osobe.
ZASTANI I RAZMISLI Kada bi Bog upravo sada povukao tu liniju kroz ovu prostoriju, s koje strane bih ja stajao? |
Očeva ruka
Sada Jovan dolazi do razloga zbog kog je sve ovo zapisao: „da biste znali da imate život večni.“
Reč znati koju Jovan ovde koristi znači čvrsto znanje o nekoj činjenici. To je ista reč koju Pavle koristi u stihu „I znamo da onima koji ljube Boga sve sarađuje na dobro“ (Rimljanima 8:28). Ne „nadam se“. Ne „danas mi se tako čini“. Znati.
I pogledaj glagolsko vreme. „Imate.“ Ne „imaćete, ako izdržite“. Imaš ga sada. A ono što imaš je večno. Kada bi moglo da se završi sledeće godine, to od početka nije ni bio večni život.
Zamisli dečaka koji s ocem prelazi prometnu ulicu. Na pola puta pored njih protutnji kamion. Dečak se uplaši i njegovi mali prsti popuste. Ali on ne pada nazad pod točkove. Zašto? Zato što njegova sigurnost nikada nije bila u njegovom stisku. Bila je u očevom.
Upravo tako je Isus opisao sigurnost vernika:
“I ja im dajem život večni i neće nikada propasti i niko ih neće oteti iz moje ruke.”
— Jovan 10:28
Tvoja vera će imati slabe dane. Tvoja osećanja će ići gore-dole. Ali tvoj večni život nije u tvojoj ruci. On je u njegovoj. A u sledećem stihu Isus preko svoje ruke stavlja i ruku svog Oca.
Ako može da se završi, nikada nije ni bilo večno.
Ključne reči u 1. Jovanovoj 5
Svedočanstvo (martyria): iskaz pod zakletvom na sudu.
Dao je (edōken): završen dar, već dat.
Znati (eidēte): čvrsto znanje o činjenici.
Imate (echete): sadašnje vreme, imate ga sada.
Večni (aiōnios): život budućeg veka, bez kraja.
ZASTANI I RAZMISLI Da li ja pokušavam da se držim Boga, ili počivam u tome što on drži mene? |
„Ali neko će reći…“
Kad god se propoveda ovaj stih, javljaju se ista tri pitanja. To su iskrena pitanja, i Biblija odgovara na svako od njih.
„Zar nije gordo reći da znam?“
Bilo bi gordo kada bi se to oslanjalo na mene: na moje molitve, moju dobrotu, moju vernost. Ali to se oslanja na Božije svedočanstvo. Poniznost je verovati Bogu na reč. Gordost je misliti da njegov Sin nije bio dovoljan i da moraju da se dodaju moja dela.
„Onda mogu da živim kako hoću.“
Pavle je čuo taj prigovor pre dve hiljade godina i odgovorio je na njega s dve reči:
“Šta ćemo, dakle, reći? Hoćemo li nastaviti u grehu da se blagodat umnoži? Bože sačuvaj!”
— Rimljanima 6:1–2
Blagodat ne čini ljude nemarnim. Ona „nas podučava da odričući se bezbožnosti i svetovnih požuda, poživimo trezveno, pravedno i pobožno“ (Titu 2:11–12). Sin koji zna da je voljen i da nikada neće biti izbačen iz kuće ne proverava koliko toga može da mu prođe. On želi da obraduje svog oca.
„Kako da znam da je moja vera prava?“
Počni od pravog temelja. Osnov tvoje sigurnosti je Božije obećanje: „Ko ima Sina, ima život.“ Zatim 1. Jovanova daje dokaze koji to potvrđuju:
Želiš da ga slušaš (1. Jovanova 2:3).
Voliš Božiji narod (1. Jovanova 3:14).
Njegov Duh svedoči s tvojim duhom (1. Jovanova 4:13; Rimljanima 8:16).
Veruješ da je Isus Hristos (1. Jovanova 5:1).
Plod pokazuje da je drvo živo. Ne čini ga živim.
Nazad na planinu
Sećaš se čoveka na planini? Hteo je da ženi pokaže mesto do kog ona nije mogla da dođe i koje nije mogla da vidi. Svi su govorili da je to nemoguće.
Bog je upravo to učinio za nas. Nebo je mesto koje još nismo videli. Ali Bog nas nije ostavio da nagađamo. Poslao je svoje svedočanstvo preko te daljine, zapisano u knjizi, „da biste znali“.
Ljudi kažu: „To niko ne može znati.“ Bog kaže: „Napisao sam ovo da biste znali.“ Čijoj ćeš reči verovati?
Ako večeras nisi siguran
Biblija je iskrena o našem problemu: „Jer su svi sagrešili i ne dosežu do slave Božije“ (Rimljanima 3:23), i „Jer je plata greha smrt“ (Rimljanima 6:23). Nikakvo penjanje to ne može da popravi.
Ali evo dobre vesti: „da je Hristos umro za naše grehe prema Pismima, i da je bio sahranjen, i da je treći dan vaskrsao“ (1. Korinćanima 15:3–4). On je platio ono što ti duguješ. I obećava: „onaj ko sluša moju reč i veruje onome koji me je poslao, ima život večni, i ne dolazi na sud, nego je prešao iz smrti u život“ (Jovan 5:24).
Taj život ne primaš članstvom u crkvi, krštenjem ni time što se trudiš koliko možeš. Primaš ga tako što se pouzdaš u Sina.
Možeš prestati da se pitaš. Možeš znati.
Molitva koju možeš da izgovoriš
Reči nikoga ne spasavaju; spasava Hristos. Ali ako si spreman da se okreneš od svog greha i pouzdaš u njega, možeš mu to reći tu gde jesi, otprilike ovako:
“Gospode Isuse, znam da sam grešnik i da ne mogu sam sebe da spasem. Verujem da si umro za moje grehe, da si bio sahranjen i da si vaskrsao. Pouzdajem se samo u tebe da me spaseš. Hvala ti što mogu da znam da imam život večni. Amin.”
Ako si izgovorio ovu molitvu i mislio je ozbiljno, voleli bismo da se javiš. Možeš nam poslati poruku preko dugmadi ispod.
Ako već znaš
Onda živi u skladu s tim ove nedelje:
Čitaj naglas 1. Jovanovu 5:9–13 svakog jutra i zahvali Bogu na njegovom svedočanstvu.
Prebroj sva „znamo“ u 1. Jovanovoj 5 (stihovi 15, 18, 19 i 20).
Reci jednoj osobi šta ti znači Jovan 10:28.
Moli se za nekoga ko još veruje da „to niko ne može znati“.
PONESI SA SOBOM Ljudi kažu „nemoguće“. Bog kaže „znajte“. On je dao svoje svedočanstvo, povukao je jednu liniju i drži te u svojoj ruci. Ako imaš Sina, imaš život, i to možeš znati već danas. |
Pitanja koja možda imaš
Može li pravi hrišćanin izgubiti spasenje?
Ne. Isus je rekao da njegove ovce „neće nikada propasti“ (Jovan 10:28), a vernici su „zapečaćeni za dan otkupljenja“ (Efescima 4:30). Hrišćanin može izgubiti radost, zajedništvo i nagradu, i Bog će vaspitavati svoju decu (Jevrejima 12:6), ali ih se ne odriče.
Šta je s Jevrejima 6, „ako će otpasti“?
Kada bi ovaj odeljak govorio o gubitku spasenja, značio bi i da ga nikada ne možeš ponovo dobiti, a u to gotovo niko ne veruje. Pisac nastavlja: „uvereni smo u bolje stvari za vas, i u stvari koje prate spasenje“ (Jevrejima 6:9). Odeljak upozorava ljude koji su okusili istinu, ali nikada nisu primili Hrista.
Zar Filipljanima 2:12 ne kaže „razrađujte svoje spasenje“?
Razrađujte ga, a ne zarađujte ga. Sledeći stih kaže: „Jer je Bog onaj koji … čini u vama“ (Filipljanima 2:13). Ti živiš ono što je Bog već stavio u tebe.
Isus je rekao „ko izdrži do svršetka, taj će biti spašen“. Zar to ne znači da moram da se držim?
U Mateju 24 Isus govori o danima Velike nevolje. A u svakom vremenu, istrajnost je dokaz prave vere, a ne njena cena (1. Jovanova 2:19).
Da li je sigurnost spasenja samo za veoma zrele hrišćane?
Ne. Jovan je ove reči napisao „vama koji verujete“, svima vama koji verujete. Razbojnik na krstu bio je potpuno nov vernik, a Isus mu je dao sigurnost već prvog dana.
Da li moram da se krstim da bih bio spasen?
Krštenje je važan čin poslušnosti posle spasenja, ali nije ta linija. „Ko ima Sina, ima život.“ Razbojnik na krstu nikada nije bio kršten, a otišao je u raj istog dana.
❤️ ŽELIŠ DA SLUŠAŠ NA SVOM JEZIKU? Ako ti je ova poruka pomogla, dodirni srce na dnu ovog posta na svom jeziku. Kada neki jezik skupi 5 srca, snimićemo sledeću poruku i kao audio na tom jeziku. |
O OVOJ PORUCI Ova poruka je deo serije „Reči za put“, našeg biblijskog učenja sredom uveče u 18:30 u Balkanskoj baptističkoj crkvi, Ćirila i Metodija 42a, Novi Sad. Rado ćemo te dočekati. |
Imaš pitanje ili ti je potrebna molitva?
Udaljeni smo samo jednu poruku.
Pročitaj ovo na svom jeziku
Ova poruka je dostupna na engleskom, srpskom, ruskom, španskom i mađarskom jeziku. Želiš li je na nekom drugom jeziku? Pošalji nam kratku poruku i napiši koji ti jezik treba.
Comments