Matt Miller

What happens when the world no longer shakes us? In The Cry of the Blood, Amy Carmichael describes a haunting vision of blind humanity walking toward destruction—and the tragedy of those who turn away, unmoved. Written over a century ago, her words speak powerfully to a desensitized age. This post is a call to awaken holy sensitivity and remember the weight of souls.

Никад нисам мислио да ће ми недостајати грађевински дани, али неким данима ми недостају. У тим вечерима када би сунце залазило ниско, алат би звецкао по задњем делу камиона, владао је извесни мир, и знао сам да је дан завршен. Посао је остајао на послу. Живот је био једноставан. Предвидљив. Управљив. Нема порука касно увече. Нема породица које чекају савет. Нема гомиле потреба за министарством које ме прате кући. Тада сам живео за себе - зарађивао новац, радио свој посао, уживао у свом...

Увод У почетку, Адам и Ева су слободно ходали са Богом у врту. Није било храма, олтара, нити преграде. Човечанство је живело у савршеној заједници са својим Творцем. Али када је ушао грех, овај отворени однос је уништен. Од тада, људи су настојали да обнове оно што је изгубљено. Подижу олтаре, приносе жртве и постављају свештенике – увек тежећи узвишењу, надајући се да ће премостити јаз који је створио грех. Јеврејима 7 говори о томе како је сам Бог изградио мост назад до нас кроз новог...